song-o-matic

Ooo netko me voli
sinoć sam se nakusao nekog čorbuljaka ne znajući da ću se jutros zbog toga probuditi posebno euforičan, čovek se uči dok je živ. ima jedan smešan dijalog u faustu koji ide nekako
- šta mešate po ovoj kaši?
ŽIVOTINjE - Kuvamo čorbuljake sirotinjske

Sanja o meni
fino sam se naspavao, odavno se nije desilo da se ni jednom ne probudim između 2 i 6, nego da prvo što ugledam na satu bude 6:10

Gleda me kradom
posle doručka i kratke brze šetnje preračunavam preostalo vreme do posla, pa, imao sam nekih dva i po sata... tu treba da upadne: priprema za trening, trčanje, tuširanje, užinica, spremanje za posao i kratak sprint biciklom?

Ali ne znam tko
koje ću patike? neke prljave! juče sam nakvasio puma extol II, mizuno wave rider su mi previše šupljikaste za kišicu, puma calibus su mi tek oprane i vrišteće bele, skylon 3 su mi na granici raspadanja i pukle na par mesta, puma belus su mi previše niske i ravne, idem na sprat i gledam po kutijama i nalazim reebok road lite, prljave!

Ooo netko me voli
uzimam neke mckinley čarape za treking jer su više sintetičke nego pamučne, običnu trenerku dole i adidas clima proof duks gore, običan kačket da zaštitim naočari od kišice i polar sat bez trake za grudi.

Dok lutam gradom
po keju se klizam jer je mokra trava a staze polu-blatnjave, ulice pretrčavam gde se ne sme jer je brže nego čekati na semaforu.

Prelazi cestu
nakon izlaska iz grada malo trčim levom a malo desnom stranom... kada idem levom previše me prskaju nadolazeći automobili i previše očekuju da se sklonim, valjda računaju da ih vidim pa ja treba pri susretu da se bacam sa puta i skačem u kanal

Isto kao i ja
zato pretežno idem desnom stranom gde me puno šire obilaze jer ne znaju da li sam ih video ili čuo: možda nosim vokmen, možda ću promeniti pravac, povremeno čujem upozoravajuće svirkanje iako je veoma redak saobraćaj, tek par auta po kilometru.

Zavirujem u gomilu
dok trčim pak levom stranom, kao da se svi takmiče ko će me više isprskati, osim kamiondžija koji me svi redom zaobilaze malo šire i uvek na moj gest mahanja rukom u pozdrav uzvraćaju pozdravljajući rukom i oni, kao da smo kolege na drumu

Promatram svijet
neki voze bez upaljenih svetala iako je od danas stupio na snagu novi zakon o saobraćaju, a od onih koji su upalili svetla svaki peti vozi sa jednom pregorelom sijalicom. no i od njih su najsmešniji oni koji su pokupovali polovna kola iz uvoza sa nekim čudnim svetlima kakvih nema kod nas, pa kada zamene crknutu sijalicu onda izgledaju kao haskiji sa dva različita oka, jedno plavo i jedno žuto

Netko me traži
računam koliko imam vremena, dokle moram biti u radnji, pipam bradu da vidim da li ću morati preko svega još i da se obrijem i prisećam se da sam se sinoć obrijao pa ću se jutros provući. računam kilometre i brzine, upoređujem prethodne dane i razmišljam o biciklističkim treninzima koji su "svi isti a svi različiti" i o tome kako pokušavam taj feeling da prenesem na trčanje. procenjujem koliko mi to uspeva i šta treba da podesim da bih bio zadovoljan

Ali ne znam gdje
shvatam da trčati pred kraj godine svaki dan po sat i po - dva sata, i nije neki problem, ali da je to zbog intenziteta. jedan juriš bi me momentalno zakočio i tom skakutanju kao kad deca igraju "školice". shvatam da je verovatno prelagan intenzitet kojim trčim sve ove dane, i da tako verovatno neki mogu i po 5 sati dnevno. no kako vole da ilustruju teoretičari tu "bazu" koju treba napraviti, to "podnožje piramide" na kojem će se uzdići naš sezonski špic, ja računam da će mi svi ti kilometri koristiti jednom kada napada sneg i kada više ne bude moglo da se trči dugačko zbog bljuzgavice i hladnoće.

Ooo netko me voli
kada mi preostane opcija da otrčim nešto kratko i naporno (kroz sneg, po ledu, ili kroz bljuzgu) ili da vrtim trenažer, biću srećan zbog svakog kilometra koji sam ugrabio dok se još moglo komforno trčati

Dušu mi nudi
a za piramide i za špiceve me baš zabole, jer se zna šta dolazi posle špiceva. naprotiv i dapače, što ravnija forma tokom godine - to bolje. takvo razmišljanje je valjda privilegija onih kojima je i ta ravna dovoljno dobra, nasuprot onima kojima to izgleda sporo pa kopaju put iz te rupe. uskaču se očajnički do bar jednog špica od kojeg će kasnije emotivno "živeti" sve do sledeće sezone i sledećeg špica. da li su oni prvi neambiciozni ili su ovi drugi nezahvalni, nije na meni da presudim

Netko je stranac
shvatam sve koji žele da se u nečemu poprave i to kvantifikuju rezultatom. moj pokazatelj uspešnosti je volumen. pet puta biciklom na turu od 200km je pet puta bolje nego jednom godišnje na istu turu. pedeset mazačina na velikoj šajbni je bolje nego deset. svako trčanje od 21km je duplo lepše od trčanja 10km, jer je duplo duže. bolje je pojesti 6 palačinki nego 3, a posle toga odjuriti mtn bajkom u planine 5 sati a ne na obližnje brežuljke 2 sata. svaki dan mi donosi neki rezultat, i ne mogu to žrtvovati zbog jedne cifre na polumaratonu, zvala se 1h16 ili 1h26, a još ako ću posle one cifre od 1h16 posle toga verovatno mesec dana hramljati ne znam kakav treba da sam majmun da bih od toga pravio cilj sezone

Isto kao i ja
srećom smo se više-manje našli, pa ako možda i ne delimo one svakodnevne ciljeve, bar delimo one godišnje. gde ima trka tamo ćemo ići, zvalo se bicikla ili peške. gde ima zezanja tamo ćemo se zezati, šta nam se trenira to ćemo trenirati. nekad zbog trčanja ne spremimo dobro bici akciju, a nekad nakon bici treninga ipak odemo na atl- trke jer je domaći biciklizam propao pa odjednom otkažu pet trka za redom i nabiju ti sve tvoje planove u guzicu

Ooo produži dalje
nakon prvih pola sata shvatam da sam se ustalio na tempu koji je malo sporiji nego jučerašnji kada sam napravio 5'/km prosek sa dosta uspona i ciljem 200m iznad starta. no ovako kako idem, primetno rastrčavam i mogu da ubrzam kada i koliko zatreba. samo mi je volja negde na pola od maksimalne.

Neonska sjeno
birajući između vrlo uskih opsega, tipa da pretrčim 20km sve ovako lagano, ili 21km nešto malo brže, biram drugu varijantu jer će biti manje monotona, da ne kažem dosadna. u igri nam brže prođe vreme, to je valjda poznata stvar

Izdaje te
prilazeći okretu "pada" plan da ću naizmenično menjati tempo u povratku, a kako imam označene kilometre to neće biti stihijski fartlek nego kontrolisani trening. kako okrećem na 10.5, još ću se vratiti tih 500m niz malo jači uspon (to jest biće spust kad okrenem), i onda ću otrčati nešto brže 10-ti 8-mi 6-ti i 4-ti kilometar. ove druge između ću ići isto lagano kao što idem ovu prvu polovinu trčanja, a zadnja 3km ću po keju da prekaskam lagano. neka na tih 4km uštedim 4' i eto već ću umesto 1h45 stići kući za 1h41, eto možda stignem i da osušim kosu posle tuširanja

Želja u očima
i tako su ti malo brži kilometri prošli za 4'11'', 4'04'', 3'59'', 3'53''. kako je vreme prolazilo činilo mi se da idem istim intenzitetom ali su noge grabile sve jače, da li sam se zagrevao ili šta se već događalo, nemam pojma. čak je taj zadnji km najteži jer ima par stotina metara uzbrdice a najbrže je prošao

Večeras se ponovno
rastrčao sam ležerno ostatak i došao kući nakon 1h39'30'' tako da sam stigao da osušim kosu i još da uključim veš da se pere. sada se dva para patika suši na vrišteći vrelim radijatorima, ionako imaju oko ili preko 1000km pa iako se razlepe znam šta ću s njima. mada mi se nijedne još nisu razlepile, nikada mi nije bilo jasno zašto se ljudi plaše da peru patike u mašini i da ih suše na radijatorima. za 5 godina sam promenio 20-ak pari i nijedne se nidu raspale ni od pranja ni od sušenja. just another urban legend

Raspitaj za me
na kapiji se saginjem da vidim da li mi je lola ostavila negde ključ no nikako da ga nađem (dok me terijer liže sve do lakta) i odjednom me tako preseče negde na vrhu zadnje lože tj sa strane u dupetu da sam umalo jauknuo. moš trčati uzbrdo 16 na sat no sjebeš se na kapiji, takav ti je život

Stavi ruke u džepove
kako već poodavno nisam u tom fazonu, prevideo sam previše stvari. otrčao sam skoro "pravi" trening u opremi za jogging, širokim trenerkama i stabanim patikama bez tračka amortizacije. zanemarićemo umrtvljene noge i prenizak nivo kofeina u mom lepom organizmu, kao i loš tajming trčanje (nakon šetnje) i loše kišno vreme. bicikom do radnje mi je bilo teško kao da se penjem na mont everest, povratak kući je bio puno lakši, a sedenje pred kompjuterom mi je još najteže od svega. čeka me fotelja i taburet na koji ću natrpati dva jastuka i odići noge visoko.

I kreni u noć
a sad se treba kvalitetno odmoriti do sutra i do poslednjeg treninga. u naredna tri dana će biti lako napraviti i poštovati PLAN, jer u subotu moramo u bgd, tako da ću još sutra trčati, u subotu odmarati (i nadam se doneti 4-5 pari patika iz intersporta), a u nedelju opet trčkarati po susnežici