srijeda, 16. prosinca 2009.

Sreda (2)

Usput dok trčim lete mi svakojake gluposti kroz glavu i sastavljam svoju verziju lokalnog Bosanca u Kanadi: doselio sam se u Valjevo, kakav divan grad... okružen planinama... kuća mi je na uzvišici iznad grada a pored mene je stanica Preduzeća Za Puteve. Odlično, ovaj će mi komšija sa GRTAL'COM svaki put fino očistiti ispred kuće kad napada sneg... voli malo popit taj Komšija no nije bitno, pa na 30 metara smo jedan od drugog... Planine su predivne, jedva čekam da ih vidim pokrivene snijegom... otvorio sam malu firmu, dolaze mi iz Grada ljudi po robu, fino mi ide posao... počela je zima, nešto malo je palo snijega, komšija se odmah ponudio o očistio mi ispred kuće put, ma komšija je jako fin čovjek a ni komšinica nije za bacanje... napadalo je još malo snijega no Komšija je nešto mamuran pa sam sâm počistio snijeg ispred kuće, ne mogu očekivat da on isteruje grtalcu za svaku pahulju... napadalo je noćas desetak cm snijega, no komšinica kaže da je komšija pijan od sinoć i da ga ne smije buditi, pa šta ću opet sam počistio sâm snijeg, fin je to čovijek ne mogu ga budit za svaku sitnicu... danas je napadalo još pedalj snijega, išo sam da vidim šta je sa komšijom, kaže da mu je pokvarena grtalca a ionako je na bolovanju jer ga muči jetra. Pa kako ga neće mučit jetra kad je svako veče mrtav pijan, plašio bih se i da mi prolazi sa onom grtalcom pored kapije... danas je opet napadalo pedalj snijega, ovo Valjevo ti je izgleda sranje živo, iz aviona i na razglednicama deluje simpatično no kad se spustiš na zemlju shvatiš da je narod malo nezainteresovan za život i svoj grad. Niko mi ne dolazi u Firmu, jer je zatrpana snijegom i ne vidi se sa glavnog puta... komšija je još uvijek na bolovanju a juče su dolazili mean'čari da gledaju grtalcu i rekli su da je težak kvar i da će je bit frka popravit... zahladnjelo je i sav se snijeg zaledio, jutros mi ni komšinica nije otvorila vrata ne znam šta je sa njima, krenule su ove slave i proslave valjda su pijani il umorni, nit im vidim djecu da idu u školu nit ih čujem preko dana, a uveče ne odgovaraju na telefon... napadalo je još pedalj snijega, ovi hajvani pored mene kao da su u zemlju propali! Iz kuće im miriše pržena svinjetina, iz dvorišta im miriše kuhana rakija, a od kerova ne moš prići kući, kao da se šupci od mene kriju! Nemam posla već mjesec dana, niko mi firmu ne može naći od smetova, a samo smo na 30 metara kuća od kuće. Jebo takve komšije! ... još je zahladnilo, ne mogu dovuć uglja ni drva do kuće od snijega, a kod njih vidim sve očišćeno sve do kuće, no od onih džukeletina ne moš prić da pitaš bil' mogo Komšija kod mene očistit, ja ne znam koja firma to plaća kad taj po cijeli dan sjedi kući i peče rakiju, a od svih puteva samo čisti onaj od svoje kuće do svoje štale!? ... jutros sam vidijo da nema grtalce u dvorištu i obradovao sam se da će mi komšija proći ispred kuće (jer nema kuda drugdje) kad ide ka gradu poslom, no vidim da nije ništa počistio nego je samo dalje otišo? Komšinica kaže da je otišo kod Šefa očistit mu ispred kuće a usput će svratiti da očisti neki lokalni put do njihovog placa, gdje su im ovce. Ja pitam pa zašto (aman z'aman) ne počisti barem ispred moje kuće kad je već prolazio, a ona reče da je žurio... Šupčina! ... evo došlo je proljeće, selim u Hrvatsku! Od ovih šupaka ne moš živjet normalno, kerovi laju danju-noću, komšinica baca smeće u moje dvorište, komšija prosuo staro motorno ulje preko ograde u moje cvijeće, njiova djeca gađala moju djecu grudvama snijega a na grudve se prije toga popišali...

Nema komentara:

Objavi komentar