petak, 11. prosinca 2009.

marketing

svako kupi svakakve patike. i debeli i mršavi i spori i brzi. kad sam pre par godina pogledao na startu maratona ko sve nosi drečavo žute asics gel speedstar, kriterijum je bio isti kao i da sam pitao ko sve nosi farmerke. a nisu maratonci krivi. jer kad bi na svakim patikama pisalo za koga su i za šta su, puno manje ljudi bi kupovalo ono što nije za njih. zamišljam debelog rekreativca kako kupuje patike na kojima piše "za elitne trkače do 60kg i za brzine od 2m30s/km do 3m00s/km". ili zamišljam elitnog trkača koji bi najradije uzeo nešto prosto za zimske treninge po bljuzgi, kako kupuje patike na kojima piše "za teške trkače preko 80kg i za brzine sporije od 6m00s/km". naravno da niko ne bi uzeo nešto TOLIKO ne-adekvatno. ali, proizvođači nisu ludi da napišu šta su napravili i za koga su napravili, ako su UOPŠTE pravili posebno za nekoga ili je i to samo deo propagande. šta će jasno napisati da je Toyota Yaris "ženski auto"??? pa ko će ga kupovati? a zašto onda nema roze presvlake nego sivo-crne? pa samo se 1% od svih džipova vozi po makadamima, svi ostali huje po autoputevima i troše po 15 litara na 100km. kao što i 90% svih brzih patika završi na nogama rekreativaca. no poenta nije (kao što bi se u prvi mah moglo pomisliti) da neko nešto NE TREBA da kupuje. naprotiv! sve čvršće verujem da svako treba sve da proba i da sâm pronađe šta mu odgovara, bez obzira na to šta piše na artiklu (ne računajući lekove, naravno). jer nisu ni farmerke (traperice, levisice) samo za farmere. ako sam uvek brzo trčao ili vozio biciklu nakon što sam se najeo prženica, vredi li me ubeđivati da to ne valja? da su to fuj jaja, fuj beli hleb, fuj industrijski pekmez koji je više šećer manje voće plus želatin i nešto arome, a da se u kesici Ness-Strong nalazi samo malo instant kafe dok je umesto mleka hidrogenizovana biljna mast a sve ostalo je opet fuj šećer? "sve sami otrovi!" - povikali bi oni najzagriženiji. no matematički gledano, formula bi nam rekla da je za organizam puno veća korist od jednog tako živahnog treninga, u odnosu na štetu od tih par kašičica otrova koje sam ionako sagoreo već u prvih sat vremena trčanja ili vožnje. a povrća i ribe se ionako mogu najesti posle treninga. propaganda, propaganda. nove patike mogu kupiti umesto da bacam pare na suplemente. u pola paprike ima više c vitamina nego u prosečnoj tableti na kojoj PIŠE 1000mg, a u jednoj hrskavici koja se nalazi između skuvanog (pečenog) pilećeg bataka i karabataka ima više glukozamina nego u 5-6 prosečnih kapsula. kad je jednom sažvaćem shvatiću da uopšte nije ni bljutava. zašto mog kera nikada ne bole zglobovi, a dok pešačimo 3 sata i ja pređem 15km, on pretrči 25km sa sprintevima i skokovima? pio sam i ja sve i svašta, minerale i poluteške metale, ne kažem. no pravio sam i pauze od po mesec dana "ne-pijenja" pa nisam primetio da mi se išta pogoršalo sa zdravljem. češće su me bolele noge od trčanja u patikama koje me od svega "štite", nego od trčanja u laganim i ravnim. pio ili ne pio echinaceu i mleveni mačiji kašalj, ako mi se neka gripozna kretenčina nakašlje u facu, moraću da otkunjam par dana. zato nikom ništa ne verujem. ponešto probam ali ne robujem marketingu.

Nema komentara:

Objavi komentar