to vam se jarani moji zove "time warp".
ono kad se vrijeme izobliči, rastegne se ko žvaaaaka.
hoću reći rastegnu se kilometri, a vreme piči svojim ritmom.
gde si bio 7 minuta, šta si radio 7 minuta? pa prtijo sam snijeg...
na sredini keja neki tragovi utrčavaju sa stepenica (plato kod hotela Grand) i nastavljaju koracima od dva metra! šta je ovo Đuro Kodžo došao u Valjevo na pripreme??? trčim ja desnom stranom i pratim te tragove na levoj strani, glat ja napravim 3 koraka na njegova 2! au sačuvaj bože... i tako to trajalo 50 metara i postali njegovi koraci TEK nešto duži od mojih. i još 50 metara i poravnali se ja i Đuro rame uz rame, vidim da su nam sad koraci postali isti. trčimo tako zajedno Taj što je ostavio tragove pre pola sata i Ja, i skoncentrišem se na to kuda ću proći jer ima ispod snega malo vode... i izlazim sa trave (koja se ne vidi) na beton (koji se ne vidi) i vraćam se levo da proverim Njegove korake, šta je ovo? (a niko drugi nije prošao od jutros, sve je sablasno ravno pod tim novim poludubokim snegom). taj mora da je PRO-HO-DA-OOOOO!!! preskočim ja dve njegove stope jednim korakom! ajoj hajvane al si se raspao, pa gde si se toliko zaleteo??? shvatim ja da nije to ni slučajno Kodžo došao u Va na pripreme no eventualno onaj Žohar što takođe piše blog :-)))
posle dva km sam izašao sa keja i uhvatio pravac ka Bosni.
ko velim tamo je najmanji saobraćaj, snega po putu ima, pa mi nije tvrdo kao da trčim po asfaltu.
razmišljam - glupo je da idem u brda jer je drveće pod snegom savijeno do zemlje i sve staze su neprohodne.
svake godine napravim tu grešku pa ostanem 2 sata na krugu od 15km...
tu mi krenu kilometri malo brže...
dakle il se vreme usporilo, il su se kilometri skratili, il sam ja ubrzo?
no najpre da će biti ono prvo.
tu me prođe ona GRATL'CA, ono čudo što razgrće sa puta i baca na bankinu.
no ovaj hajvan ne razgrće ništa no ostavlja sav sneg na putu i otpiči dalje ka Debelom Brdu.
ko zna kako je gore, kladim se FULL neprohodno.
kola prođu tek jedna na kilometar i to uglavnom "odande", a u mom pravcu slabo.
tako da sam trčao desnom stranom, a kad mi naiđe neko otpozadi ja pređem levo da me ne mora zaobilaziti.
trčao Antiša 58 minuta i okrenuo nazad.
da mi je neko reko da mogu cenera ispod sat vremena, uzbrdo i po snegu, ja bih mu reko da me debelo precenjuje.
joj kad sam okrenuo, koja lakoća i brzina!
i pratim svoje tragove u mekanom snegu - na onih malopređašnjih 5 koraka sad napravim 4, jer je povratak blago nizvodno!
pa ih malko proredim pa dođem na 5 prema 6, pa na 7-8 (?) prema 8-9, ili beše 10, ma već na sledećem zaravnjenju dođem na isto! :-(
jbt ja sam isti ko onaj hajvan sa keja, zeleteo se 100 metara ko Kodžo pa se posle 300 metara samo-degradirao u Žohara!!??
tako vam je to jarani moji: da se popneš trebaju ti godine, a da se srozaš možeš i u 300 metara :-)
bar JA znam tu nauku ;-)
i tak... vratio se za 54', a nije me ništa naročito bolelo.
prvi kilometar nešto osećao u kolenu, kao i juče, i posle ništa.
drugi kilometar nešto osećao u stopalu, kao i juče, i posle ništa.
18-ti kilometar razmišljam da bih mogao još pola sata - sat, kao i juče, no srećom razum je prevladao (bolje na 18-om nego nikad?) pa sam došao kući.
u povratku po keju sam shvatio da su mi se tragovi već skoro zatrpali, ovo belo govno pada li pada i sa 15 je već stiglo na 20cm!
po keju nije nikad išla grtal'ca nit će ikad ići, ko uprti stazu uprtio je.
visoko dižem kolena pa onda ubadam korake u sneg kao Pola Redklif. šamaram tlo prednjim delom stopala i srećan zbog te imitacije stila zanemarujem činjenicu da nisam baš 100% uspešna nego ipak malo usporena kopija. ma šta malo, DUPLO sam sporija kopija, no nećemo sad tome pridavati pažnju zbog muškog ega i balkanske časti.
znate šta, ajmo reći "balkanskog ega i muške časti".
to se još nekako može provući.
jer ona "balkanska čast" baš i ne znam šta bi bila...
nije me bolelo ništa NOVO od mišića.
sećam se da je prošle zime neko napisao da ga je koješta NOVO bolelo posle trčanja u snegu i da će mu to sigurno značiti kasnije na maratonima.
koliko mu je značilo - videli smo ?-)
mene nije ništa NOVO bolelo, dakle neće mi ni značiti na maratonima.
odlično!
sad bih trebo (da sam pametan) sutra odmorit, to je srida, pa četvrtak u snig, pa petak odmorit, pa subota-nedelja opet dan za danom rke-koke.
no to je previše profi za mene, takav plan, nisam ja to zaslužija...
ili možda ako ne budem umoran mogu probat pon-uto-sre-čet sve trčati, pa petak-subota odmor, pa od nedelje da vidim šta ću i kako u novi krug aerobizma.
to mi je bilo fino prošle nedelje, ta shema 4+2 dana.
jer ranije nisam nikad ovako trčao, redovno i lagano ali malo duže nego uobičajeno.
ili treba reći redovno i dugačko, ali malo laganije nego uobičajeno.
pa zbog toga ne znam ni kako će mi ići oporavak, niti ga mogu predvideti.
no eto, u tom pravcu mi idu misli: u pravcu subote, a preko četvrtka :-)
Nema komentara:
Objavi komentar