i tako, na današnji dan se rodila moja majka, davne 1938-e godine. još uvek je živa, fala bogu, iako se stalno na nešto žali :-) tu liniju sam očigledno na nju povukao, stalno nešto kukam a konstantno se držim visoko iznad proseka svojih vršnjaka. jednom je moja ujna rekla nešto u smislu "Lepa umire već deset godina" :-) i od tada je prošlo još 30 godina, i Lepa još uvek umire svaki drugi dan, ali rekoh, fala bogu, još je živa. kako ja jednom rekoh kolegi blogeru i maratoncu Murinju, nakon što je po stoti put "umro" na treningu - junak umire samo jednom, a kukavica svaki dan. i zaista ima puno istine u toj izreci, koliko god to bilo "politički nekorektno" napisati baš danas na majčin rođendan. ali eto, i kad sam otišao kod nje (Lola bila na poslu) da joj odnesem poklone i vino i meso sa roštilja i ostale poslastice, našao sam je sa toplomerom ispod pazuha i odmah mi je rekla - čitaj kolika mi je temperatura!!! ja očitam, 36.4, normalna... a ona će - eto, a danima mi je oko 37, sigurno vučem neki virus! :-)
kasnije u toku dana mi je nekako spontano palo na pamet da nađem na vikipediji stranicu od Flo-Jo, samo zato jer sam pre par dana u Apatinu Lolu prozvao Flo-Zo, naravno iz prostog razloga jer je Loli pravo ime Zorica (rođena u 05:45 ujutru, a Kum se držao propisa kao pijan plota...) pa me je svo vreme žuljalo da pročitam što više detalja o Flo-Jo kojoj svi dugujemo toliko uzbuđenja i emocija, strasti, i fragmenata svojih navijačkih života...
"22 oktobra 1998 se pojavio konačan i dugo očekivan izveštaj sa autopsije Florens Grifit Džojner, u kome je saopšteno da je umrla u snu, od posledica gušenja nakon jakog napada epilepsije. to je bio hladan tuš za onaj maliciozan deo medija koji je već mesec dana uveliko "znao" da se radilo o smrti kao direktnoj posledici dopinga."
jbg, gde sad da se poklopi makar neki poluznačajan datum? ali eto, poklopio se. krenuo sam na trening sa nekom čudnom tremom kakvu nisam imao ni pred prekjučerašnju trku, iz prostog razloga jer sam za trku mislio da sam spreman, a za današnji trening se bogme ni slučajno nisam osećao raspoložen... nakon polumaratona u subotu i 4.5-satnog putovanja kući smo naglavačke uleteli u krevet kao kamikaze, spavali 10 sati, u nedelju odvezli trening biciklama do ispod Divčibara, zatim opet spavali 10 sati, i jutros se probudili u nekom novom svetu na 6°C... sačekali da otopli, završili puno nekih poslova oko kuće (nove) i kada sam skuvao drugu kafu i progutao drugu knedlu, po drugi put sam se zapitao "šta danas?".
maglovita ideja je bila da u 7 dana između polumaratona i trke na 10.5km ne treba trčati nikakav Tempo, pa sam se praktično odlučio za promene 300m/200m ili nešto slično. no umesto da odem biciklom izvan grada, ja sam se opredelio za varijantu trčanja od/do kuće, i tu negde sam se u mislima prešaltao sa intervala na nešto neodređenije... krenuću pa ću da vidim kakve su mi noge, i onda ću ad-hoKkK da odlučim šta dalje, od 3-ćeg/4-og kilometra... i da vidiš čuda, noge uopšte nisu bile kilave prema očekivanju/strepnji, ali sam ipak osećao zatezanja u ložama. trčim neko tempo-zagrevanje pored reke, po travi i zemlji/prašini, prva 3km za 13'44'' i treba mi čitav minut da to obračunam po kilometru, definitivno nisam full naspavan, još uvek! sledeći kilometar prolazi za 4'27'', opa, ima života u ovim nogicama... još 500m blagog uspona do tačke odakle počinje USPON, maksimalno usporavam jer sam konačno skrojio sebi PLAN! sa te raskrsnice ću trčati 5km uzbrdo, okret, 5km nizbrdo (oko 300m visinske razlike, dakle 6% prosečan nagib) pa šta ispadne na 5+5km, ispalo je :-/
dakle iako sam stručno zaključio da mi ne treba Tempo, upravo krećem na Tempo od 10km, S TIM (!!!) da će to biti 5km uzbrdo + 5km nizbrdo, što znači nekih 25 minuta treninga snage i 20 minuta treninga brzine, više-manje, barem prema mojoj terminologiji...
krećem uzbrdo, prvi km za 5' ali taj je malo ravniji, zatim ostali slede po 5'10'' i na vrh dolazim nakon 25'41'', nije baš 5'/km nego 5'08''/km, neko bi rekao čudna mi čuda ali meni je to delovalo katastrofalno sporo :-(
na vrhu nastavljam dalje nekih 100m, štoperica u stop režimu, cedim traku sa čela, brišem kosu i obrve, sve natopljeno znojem, kaskam lagano i uživam u pogledu na kanjon reke Gradac, upijam nekom nadzvučnom brzinom taj pejzaž jer sam odredio sebi samo minut "pauze", vraćam se ka oznaci na putu koja kaže 5.0km od početka uspona (donje raskrsnice) i dok sam iscedio i obrisao šta sam imao već sam bio nazad na toj tačCi i opet stisnuo START, FAK! lepi trenuci fakat kratko potraju...
- PRVI kilometar nizbrdo "opipavam" mišiće i zglobove, brojim korake na svakih 100m (gle umesto 11-12 dvokoraka odjednom sam na 8???) i završavam ga za 3'30''. pa dobro, malo brže od očekivanja, valjda nisam TOLIKO umoran koliko sam mislio da jesam?
- DRUGI kilometar takođe istih 3'30'', iako sam u svim krivinama išao "okolo" jer se doslovno u svakoj naguzio neki auto da naiđe pa sam morao da se sklanjam "višoj sili" :-( a baš sam se nadao da ću malo povećati brzinu...
- TREĆI km očitavam na 10'22'' i treba mi malo vremena da izračunam šta je iznenađujuće u tom podatku, ne verujem da je treći prošao za 3'22'' ?????
- svestan da mi "ide", pojačavam dodatno, smorogavam se ČETVRTI km preko 100m prekida asfalta i "bezbrižno rizikujem" (???) po kamenjaru na mestu odrona ex-asfalta, i umesto da samo pogledam na štopku ja greškom stisnem LAP, i pokaže mi 13'38''? ... e sad će mi trebati večnost da ovako bunovnom i začuđenom Sebi dočaram i taj podatak... računanje... i opet... i Jopet... FAK??? 3'16'' ?????? ma daj !!!!!! pa ljudi što je ovo, ludnica ??? (trejdmark Mladen Delić)
- PETI kilometar mažem kao mahnit, zamahujem rukicama, idem na svoje patetično sve-ili-ništa, računam da nekako uglavim tih 5km nizbrdo za 17 minuta i biću Heroj, samome sebi, ali to je ionako valjda najvažnije? ako sami sebe ne doživljavamo ozbiljno, pa kako ćemo očekivati da nas ostatak sveta prihvati kao nešto vredno? izbegavam pogled na štopericu, namerno, čekam sâm kraj, i na samom kraju opet ne mogu da poverujem, jer uprkos (unatoč) nekoliko oštrih krivina u kojima mora značajno da se uspori, uprkos zadnjih 300 metara koji su više ravni nego nizbrdo (ali ja dodajem gaaaassss!!!!), dolazim do podnožja i stiskam LAP, i, prosto ne verujem svojim očima, koje uporno tvrde da na Polaru vide 3'06'' !!!!!!!!!!!!!
jebote ma neka je i nizbrdo po krivinama i nekim odronima i po kojekakvoj zemlji i đubretu na putu, ali ipak, odavno nisam trčao nadomak 20 km/h! nakon efektivnog Treniga prelazim u kas, u trčkaranje nazad prema kući, odmaram sledeći kilometar, dalje nastavljam u Tempiću (TM* Zjec) i stižem kući nakon nešto malo ispod 1h24.
aaaaa, 1h24??? pa to je isto vreme kao u nedelju na Polumaratonu???
kasnije u toku dana mi je nekako spontano palo na pamet da nađem na vikipediji stranicu od Flo-Jo, samo zato jer sam pre par dana u Apatinu Lolu prozvao Flo-Zo, naravno iz prostog razloga jer je Loli pravo ime Zorica (rođena u 05:45 ujutru, a Kum se držao propisa kao pijan plota...) pa me je svo vreme žuljalo da pročitam što više detalja o Flo-Jo kojoj svi dugujemo toliko uzbuđenja i emocija, strasti, i fragmenata svojih navijačkih života...
"22 oktobra 1998 se pojavio konačan i dugo očekivan izveštaj sa autopsije Florens Grifit Džojner, u kome je saopšteno da je umrla u snu, od posledica gušenja nakon jakog napada epilepsije. to je bio hladan tuš za onaj maliciozan deo medija koji je već mesec dana uveliko "znao" da se radilo o smrti kao direktnoj posledici dopinga."
jbg, gde sad da se poklopi makar neki poluznačajan datum? ali eto, poklopio se. krenuo sam na trening sa nekom čudnom tremom kakvu nisam imao ni pred prekjučerašnju trku, iz prostog razloga jer sam za trku mislio da sam spreman, a za današnji trening se bogme ni slučajno nisam osećao raspoložen... nakon polumaratona u subotu i 4.5-satnog putovanja kući smo naglavačke uleteli u krevet kao kamikaze, spavali 10 sati, u nedelju odvezli trening biciklama do ispod Divčibara, zatim opet spavali 10 sati, i jutros se probudili u nekom novom svetu na 6°C... sačekali da otopli, završili puno nekih poslova oko kuće (nove) i kada sam skuvao drugu kafu i progutao drugu knedlu, po drugi put sam se zapitao "šta danas?".
maglovita ideja je bila da u 7 dana između polumaratona i trke na 10.5km ne treba trčati nikakav Tempo, pa sam se praktično odlučio za promene 300m/200m ili nešto slično. no umesto da odem biciklom izvan grada, ja sam se opredelio za varijantu trčanja od/do kuće, i tu negde sam se u mislima prešaltao sa intervala na nešto neodređenije... krenuću pa ću da vidim kakve su mi noge, i onda ću ad-hoKkK da odlučim šta dalje, od 3-ćeg/4-og kilometra... i da vidiš čuda, noge uopšte nisu bile kilave prema očekivanju/strepnji, ali sam ipak osećao zatezanja u ložama. trčim neko tempo-zagrevanje pored reke, po travi i zemlji/prašini, prva 3km za 13'44'' i treba mi čitav minut da to obračunam po kilometru, definitivno nisam full naspavan, još uvek! sledeći kilometar prolazi za 4'27'', opa, ima života u ovim nogicama... još 500m blagog uspona do tačke odakle počinje USPON, maksimalno usporavam jer sam konačno skrojio sebi PLAN! sa te raskrsnice ću trčati 5km uzbrdo, okret, 5km nizbrdo (oko 300m visinske razlike, dakle 6% prosečan nagib) pa šta ispadne na 5+5km, ispalo je :-/
dakle iako sam stručno zaključio da mi ne treba Tempo, upravo krećem na Tempo od 10km, S TIM (!!!) da će to biti 5km uzbrdo + 5km nizbrdo, što znači nekih 25 minuta treninga snage i 20 minuta treninga brzine, više-manje, barem prema mojoj terminologiji...
krećem uzbrdo, prvi km za 5' ali taj je malo ravniji, zatim ostali slede po 5'10'' i na vrh dolazim nakon 25'41'', nije baš 5'/km nego 5'08''/km, neko bi rekao čudna mi čuda ali meni je to delovalo katastrofalno sporo :-(
na vrhu nastavljam dalje nekih 100m, štoperica u stop režimu, cedim traku sa čela, brišem kosu i obrve, sve natopljeno znojem, kaskam lagano i uživam u pogledu na kanjon reke Gradac, upijam nekom nadzvučnom brzinom taj pejzaž jer sam odredio sebi samo minut "pauze", vraćam se ka oznaci na putu koja kaže 5.0km od početka uspona (donje raskrsnice) i dok sam iscedio i obrisao šta sam imao već sam bio nazad na toj tačCi i opet stisnuo START, FAK! lepi trenuci fakat kratko potraju...
- PRVI kilometar nizbrdo "opipavam" mišiće i zglobove, brojim korake na svakih 100m (gle umesto 11-12 dvokoraka odjednom sam na 8???) i završavam ga za 3'30''. pa dobro, malo brže od očekivanja, valjda nisam TOLIKO umoran koliko sam mislio da jesam?
- DRUGI kilometar takođe istih 3'30'', iako sam u svim krivinama išao "okolo" jer se doslovno u svakoj naguzio neki auto da naiđe pa sam morao da se sklanjam "višoj sili" :-( a baš sam se nadao da ću malo povećati brzinu...
- TREĆI km očitavam na 10'22'' i treba mi malo vremena da izračunam šta je iznenađujuće u tom podatku, ne verujem da je treći prošao za 3'22'' ?????
- svestan da mi "ide", pojačavam dodatno, smorogavam se ČETVRTI km preko 100m prekida asfalta i "bezbrižno rizikujem" (???) po kamenjaru na mestu odrona ex-asfalta, i umesto da samo pogledam na štopku ja greškom stisnem LAP, i pokaže mi 13'38''? ... e sad će mi trebati večnost da ovako bunovnom i začuđenom Sebi dočaram i taj podatak... računanje... i opet... i Jopet... FAK??? 3'16'' ?????? ma daj !!!!!! pa ljudi što je ovo, ludnica ??? (trejdmark Mladen Delić)
- PETI kilometar mažem kao mahnit, zamahujem rukicama, idem na svoje patetično sve-ili-ništa, računam da nekako uglavim tih 5km nizbrdo za 17 minuta i biću Heroj, samome sebi, ali to je ionako valjda najvažnije? ako sami sebe ne doživljavamo ozbiljno, pa kako ćemo očekivati da nas ostatak sveta prihvati kao nešto vredno? izbegavam pogled na štopericu, namerno, čekam sâm kraj, i na samom kraju opet ne mogu da poverujem, jer uprkos (unatoč) nekoliko oštrih krivina u kojima mora značajno da se uspori, uprkos zadnjih 300 metara koji su više ravni nego nizbrdo (ali ja dodajem gaaaassss!!!!), dolazim do podnožja i stiskam LAP, i, prosto ne verujem svojim očima, koje uporno tvrde da na Polaru vide 3'06'' !!!!!!!!!!!!!
jebote ma neka je i nizbrdo po krivinama i nekim odronima i po kojekakvoj zemlji i đubretu na putu, ali ipak, odavno nisam trčao nadomak 20 km/h! nakon efektivnog Treniga prelazim u kas, u trčkaranje nazad prema kući, odmaram sledeći kilometar, dalje nastavljam u Tempiću (TM* Zjec) i stižem kući nakon nešto malo ispod 1h24.
aaaaa, 1h24??? pa to je isto vreme kao u nedelju na Polumaratonu???
... s tim da sam danas pretrčao okruglo 10% kraću kilometražu.
paaaaa, valjda je to logično, obzirom da je trening a ne trka?
eh da, danas sam imao 320m visinske razlike više :-P
dakle podaci ovako kažu:
tih 10km Tempa je ukupno trajalo
25'41'' uzbrdo +
16'44'' nizbrdo =
42'25'' TOTAL :-)
dakle 14'14''/km, tojest 2h59'00'' maraton,
ako bih to mogao da nastavim 4x duže (???)
... s tim da bi taj maraton imao 1200m uspona i spusta ;-)
naravoučenije:
jebeš trke, trening može da bude 100x zanimljiviji !!!
paaaaa, valjda je to logično, obzirom da je trening a ne trka?
eh da, danas sam imao 320m visinske razlike više :-P
dakle podaci ovako kažu:
tih 10km Tempa je ukupno trajalo
25'41'' uzbrdo +
16'44'' nizbrdo =
42'25'' TOTAL :-)
dakle 14'14''/km, tojest 2h59'00'' maraton,
ako bih to mogao da nastavim 4x duže (???)
... s tim da bi taj maraton imao 1200m uspona i spusta ;-)
naravoučenije:
jebeš trke, trening može da bude 100x zanimljiviji !!!
Nema komentara:
Objavi komentar