imaš dobrog i lošeg, ili ajde, nek bude dobrog i manje dobrog, imaš promišljenog i brzopletog, imaš sračunatog i impulsivnog, onog kome prvo radi mozak ili onog kome ispred ide jezik, ma imaš ih svakakvih. mene. mislim primeraka Mene. i sad, takva je situacija da je došao dan odluke. sreda. ta sreda koju dugo čekam. već neko vreme sam na polu-godišnjem, što znači da ne idem na posao skoro uopšte nego umesto toga radim tonu stvari po kući. jutros sam 3.5 sata strugao staru boju sa ograde, još nešto radio po dvorištu i naravno sve bez pauza jer za mene je SVAKI rad = sport, dakle kad krenem da nešto ne uradim ja ne pravim pauze dok se ne srušim od umora ili gladi ili nekog bola u leđima ili gdegod već. trčao sam u ponedeljak, juče išao kroz oblake u planine biciklom, danas je taj dan za poslednje trčanje pred polumaraton u subotu, ALI... plan je bio da i Lola potrči koji put pa da se prijavimo oboje, jer ipak nakon toliko hiljada km na bicikli i na pešačenjima, realno joj je bilo potrebno samo 3-4 bilo kakva trčanja u zadnjih 10 dana da bi mogla bez problema da pretrčkara 21km u Apatinu, naravno da rezultat ne bi bio važan već samo da uživa među najsporijim kolegama maratoncima. no delimično zbog nekih bolova u stomaku, a puno više zbog sopstvene lenjosti, evo došla je i sreda a da njoj nije palo na pamet da potrči, ni metra. a znajući da ja nikada NISAM voleo da izigravam profesionalca koji bi seo u auto i vozio 2 x po 4 sata na neki polumaraton na kojem bih bio samo statista, sad se taj plan odjednom rasplinuo, kao prdež na vetru. a ona ako bi se smilovala da ode danas i protrčkara npr samo 45' i sutra 60', siguran sam da bi nakon odmora u petak mogla ladno da u Apatinu pretrupće 21km za 2h10-2h15, dakle totalni jogging. nekako sam očekivao da će ona to da uradi, pa ako ni znog čega drugog, a onda bar zbog mene. ipak sam ja skoro 20 godina većinu treninga napravio sa njom i prema njoj, pa eto, prosto da ne objašnjavam, računam bio bi neki red da baš ne minira nešto što ne mora. i sad da se vratim na početak, dakle danas će da pobedi neko, a još uvek ne znam ko. za nekih sat vremena ću da sednem na city bike, dan je predivan, sunčanih 20-ak stepeni, parkiraću biciklu na izlasku iz grada, i krenuti na trčanje. davna ideja je bila da radim promene od 100/100m brzog/laganog trčanja, to je po mom mišljenju najbolji način za poboljšanje tehnike trčanja koja mi je dosta "trpela" zadnjih par godina kada sam uglavnom lagano trčkarao. sad koliko jedan trening može da pomogne 3 dana pred trku, to je malo diskutabilno :-) no ako ubacim još par sličnih treninga pred sledeću trku 28.10., e to već možda može da se primeti... no šta je od tog plana ostalo, više nisam siguran. išao bih rado u Apatin ali ne po svaku cenu, i tako, kada ostavim svoj bajk privezan za most kod K.P.Doma, i kada krenem, u sledeća dva minuta će se sve odlučiti. ako mi se dopadne osećaj, ritam, brzina, raspoloženje, postoje brojne varijante ali dve mi se izdvajaju iznad ostalih:
1) možda odem 1km u tempu kao zagrevanje, pretrčim 500m lagano, i dalje nastavim planiranih 100/100 sa Apatinom u subotnjim mislima
2) možda jednostavno nastavim dalje da trčim, da ubadam neki idealan tempo, najlepše bi bilo da je to negde oko 4'00''-4'10''/km na tom putu koji ide blago uzvodno sledećih 15-ak km, i ako mi tako krene, onda su velike šanse da ću nastaviti do Pričevića i do tačke 10.5km, prebaciti u višu brzinu i blago nizvodno pokušati da skinem što više sekundi od kilometra do kilometra i kao i uvek na toj stazi (koja te prosto na to tera) napravim "negative split" od bar 2 minuta. mislim da mi je lični na tom putu 1h23, jer postoji par primetnih kupsera i dosta kilometara manjih nagiba, dok mi je životni rekord na treningu 1h22 sa kretanjem od kuće i sa manje uspona, mada sa par km po travi i par km po gradu trotoarima i tako to. tako da, sve između 1h24 i 1h25 bi bilo fantastično nakon sezone i po sa drastično smanjenim trčanjem i pretežno na bicikli. što jest jest, u zadnjih mesec dana sam uspeo da pretrčim nekoliko zaista brzih treninga, ali godina je godina, tri su tri, a 1 mesec je ipak samo 1 mesec :-) pomalo se i plašim te trke za 11 dana, jer sam je dva puta pretrčao fantastično, i na stazi (10.5 km) sa puno više uzbrdica nego ravnog prolazio 10-ti km i ulazio u ciljni pravac debelo ispod 36 minuta, pa je sad svaki sledeći put teško trčati istu trku a ne setiti se najboljih rezultata na istoj stazi. čak sam tu jednom isfiniširao našu novopečenu olimpijku-maratonku, u poslednjem kilometru, hehehe... trener joj sa trotoara urla "popni se na prsteeee!!" a ja odlaziiiiim ća', sve petama u dupe, neprocenjivo! :-)
i evo dok sam ovo pisao, usput malo Loli ispričao kakvi su mi planovi, ona se nadigla i odlučila da, umesto ručka, pauzu sa posla iskoristi za trčanje (???). a taman sam se naoštrio da omlatim taj tempo, kad eto ni to me neće, ipak moram na 100m/100m! a sutra će ona da kaže kako su je celu noć hvatali grčevi u listovima (njoj uvek nešto fali) i kako nema šanse da trči i tako će mi propasti taj polumaraton i danas i u subotu. ili možda ipak neće, ajde da vidimo i to čudo... samo da se JA danas ne razbijem na stotkama pa odustanem od polumaratona, onda bi me tek ubila što sam je namolio da malo potrči, bez potrebe :-)
Nema komentara:
Objavi komentar