u ponedeljak nakon trke sam imao toliko posla oko kuće da nisam stigao da mrdnem što se tiče bilo kakve rekreacije tipa trčanje ili bicikla. tojest, za neko kratko trčanje sam još i imao vremena, ali sam osećao onaj bol u dupetu pa sam shvatio da bi trčanje bila jaaaaako pogrešna ideja :-( negde popodne sam se obukao za vožnju, rekoh idem 2 sata malo da vrtim da mi se smanji ova nadutost u nogama, no bilo je nekako previše sparno, kako sam obukao dres sav sam se ulepio kao da sam se premazao tutkalom, brže-bolje sam skinuo sa sebe opremu i obukao se u stvari za rad, i otišao da vidim šta još ima od posla napolju i na kući.
utorak (juče) je bila godišnjica braka pa smo uzeli day-off sa posla, i otišli na slavljeničku vožnju biciklama od 6 sati!!! kako je to lepo kada ne moraš ženu da vodiš u restoran na večeru, nego je odvedeš na poludnevni izlet biciklama, nakon kojeg jednostavno naručiš kilo i po roštilja iz mesare i gotova priča :-)
pre par dana sam tražeći rezultate trkâ slučajno nabasao na najavu nekakve trčice od 10km sledećeg vikenda, pa obzirom da sam i to trčao na treningu par puta, jednom 39' i poslednji put 38', rekoh sebi da je to možda dobra ideja. no na osnovu ovog polumaratona kojeg sam trčao mrt-mrt-mrtav umoran i sa idejom da ga samo pretrupćem pa kako god sporo to bilo, mislim da bi bila ipak LOŠA a ne dobra ideja, ići na trku od 10km pud uslovom da nisam bar polu-odmoran za to, jer trčati trke sporije nego treninge, misim, i nije neka fora?
a ta trka, trening-trka, taj neki čudni nedeljni kas, to je zaista previše čudno ispalo. ja sam pošao sa idejom da gledam žensku trku, računao da će doći isto društvo koje je trčalo polumaratone proletos, pa umesto da gledam berlinski maraton na teveu, a ja da gledam ovaj ženski poluM uživo. e onda mi je na startu Mariana rekla da više nije u tako lošoj formi, kao kada je trčala polumaratone 1h27, nego je pre dve nedelje istrčala u Moskvi 2h53, a misli da je negde u formi za oko 1h22 polumaraton. e tu sam progutao knedlu, rekoh sebi - ja sam ovde došao da umrem, sve će biti, a ne da se zavitlavam. i još se tu pojavila neka cura koja je, rekoše, u solidnoj formi, i nada se da za 3 nedelje u Apatinu istrči 1h20, e rekoh što je mnogo - mnogo je :-(
no srećom je vrućina učinila svoje, jer je naizgled svima bilo preteško, a ja sam na istoj ovakvoj vrućini trčao celog leta i zaista nisam NIŠTA čudno primetio u nedelju, osim da sam bio premoren i vukao se po onom razrovanom asfaltu kao mrcina, svo vreme se plašeći da se ne sapletem na neku neravninu kao što mi se ponekad dogodi na sličnim treninzima kada sam baš ono oduzet od umora... prednje lože kao od betona, listovi i ahilove tetive boluckaju i nekako peckaju, a ja ni ne dišem, disao sam na nos i usta nisam ni otvarao sve dok se nismo žestoko raspričali u drugoj polovini trke. doduše morali smo prvo da napravimo malu promenu, negde oko 12-og km, da bi ostali nasamo, pa smo tek onda mogli da pričamo na miru i da ogovaramo koga god hoćemo :-P
tako se na kraju ipak isplatilo putovanje, ja sam trčao baš s kim sam planirao da ću trčati, i onako baš fino smo se družili, za šta uglavnom nemamo vremena pre ili posle trke. u rezultatima sam pronašao još nekoliko ljudi sa kojima bih rado popričao ali ih brate uopšte nisam video posle trke, pa sam ostao zbunjen gde se to posakrivao narod, kao da nisu ni pasulj uzimali (a ja dva puta!)... a pasulj je bio malo ljut pa sam ga "gasio" bezalkoholnim pivom, i na kraju sam se naduo kao žaba jer se očigledno nisam preterano znojio a nadoknadio sam tečnosti kao da sam trčao maraton u Egiptu :-(
- još sam na kraju izdangubio sat vremena čekajući proglašenje, pa iako je u propozicijama pisalo NAGRADE: Na cilju se dobija učesnička medalja, diploma i poklon paket sponzora. Tri prvoplasirana trkača u muškoj i ženskoj kategoriji dobijaju novčane nagrade., na kraju su tako iskombinovali da je četvrtoplasirani dobio nagradu koja je pripadala trećeplasiranom (pa bilo ukupno, ili veteranu), a nigde nije pominjana mogućnost da četvrtoplasirani može da dobije nekakvu nagradu...
- nego eto, na kraju nije bilo ko nije tražio da dobije nagradu za jedno mseto iznad, mislim, prosto kao da niko nije umeo da broji do 4 :-)
- ali šta ćeš, ljudi vole da zagrabe pare, a meni je bilo svejedno, čak sam u jednom trenutku rekao da ću ja svoju nagradu dati Bogićeviću da on ne bude oštećen jer je veća nagrada za prvog veterana nego za drugoplasiranog, no čak i to su svi prečuli i nastavili da traže neku još bolju kombinaciju, tipa kako da minimum 10-ak ljudi podeli tih 6 nagrada, i to svako što veću!
- eh da, u jednom času reče Zdravko da ako se ja skroz odreknem moje nagrade, da će on meni dati deo njegove nagrade, beše čoveku krivo da baš ja budem jedini sponzor i žrtva cele te buvlje pijace i grabeža.
Nema komentara:
Objavi komentar