onaj osećaj

... kada se probudiš u 4 ujutru, jer se prethodnog dana nisi dovoljno "potrošio"... a baš ga mrzim, mislim, taj osećaj, a ne prethodni dan. ceo dan sam bio u dvorištu sa majstorima a i tako su mi napravili par stvari da mi se ne sviđa, šta li bi tek bilo da sam ih ostavio same dok sve rade, ko će znati. ono sve što sam tupio o trci mogu naravno da okačim mačku o rep, a to mi zvuči puno smešnije otkako imamo psa sa imenom Mačak, kao iz neke stare dobre pesme Drage Mlinareca. niti sam se raspitao kakva je to trka, da li je uopšte po asfaltu, precizno izmerena, kada je i gde tačno, ma ništa nisam ni stigao, eto kad juče nisam stigao da ukombinujem ikakav trening, to sve govori. užinao sam dakle, juče, i spremio se za trčanje, jer je trčanje puno kraće od bicikle i za sat vremena već mogu da sebi stvorim onaj osećaj da se "danas nešto dogodilo", a kraće traje i priprema/odlazak/dolazak. izađem nakratko da pogledam šta majstori rade i da im kažem da se brzo vraćam, ugledam nešto što mi nije po volji, počnem da popravljam i tako tu zaginem sledećih 6 sati! jesu mi jutros šake neznatno umorne, možda osećam i u leđima nešto, ali noge - ništa. naravno. i taj odvratan osećaj da "nisam ništa radio", u smislu treninga, aerobnog trošenja, višeg pulsa. meni je to bljak, sve što liči na teretanu, jer ostavlja i onaj dodatni dojam kako sam ceo dan bio "u mestu", a bicikla i trčanje donesu tu svežinu, daljinu, pa makar odmakao samo 5-6km od kuće na najkraćem trčanju, opet mi prevlada taj utisak da sam negde bio, a ne ceo dan kod kuće ili u dvorištu. fuj. danas mi sve nekako smrdi da bi mogao da se ponovi sličan scenario, a zbog posla moramo da sve dugotrajne planove ostavimo za nedelju, tako da mi se samonameće plan da danas odem na to trčanje, propušteno od juče a prebačeno od nedeljne nesuđene trke, a da u nedelju odemoo biciklama negde malo duže. no pre takvih planova treba konsultovati vremensku prognozu, što nisam uradio nego sam počeo da pišem blog. jer ovo i nije moj plan rada, da bih morao da ga tako pravim po redu, ovo je samo ritam mog razmišljanja iliti kao što reče neko na naslovnici wordpress-a "za mene je pisanje ustvari samo razmišljanje kroz prste". baš tako, a prsti nekad pohitaju ispred glave pa otkucaju nešto pre nego što sam siguran da će se to i dogoditi. kao da mi prstima nekad upravlja ona emotivna polovina misli, a ponekad ona intelektualna, pa jedan čas pišem tako unapred, maštam, pravim "račune bez krčmara", a nekada sednem pa svedem utiske i pokušam da budem analitičniji i kao pametniji. evo upravo vidim da je danas najavljeno sunčano, sutra oblačno sa par kapi kišice (radovaće se svi koji imaju neku atletsku trku), a posle toga nekoliko dana sunca, kraj ovog pristojno toplog dela jeseni. jbg od 15-og ionako počinje grejna sezona, a da dolazi zima znam i po taštinom rođendanu koji je 14-og, jer po njemu nekako oduvek pamtim da treba uneti biljke sa terase u sobu, to je dan kada se može dogoditi prvi jutarnji mraz. verovatno je jednom davno bilo -1° baš na njen rođendan, pa smo po tome to tako zapamtili... i tako, u rano jutro štekaju download-i kao munje, dakle uštedim ovako i na struji. poskidam par albuma, pustim to za vreme doručka, odmah obrišem ako mi se ne sviđa, a uveče ipak pustim nešto polupoznato, da ne odem zbunjen na spavanje. već mi je porasla malo kosa, jutros se probudih nekako čudno raščupan i sa nekim gnezdašcetom iznad uveta. a do šišanja, koje je tradicionalno oko mog rođendana tj beogradskog maratona, e dotle ima još preko 6 meseci!