lošo

- kakvo je vreme, baba Stevka?

- lošo, lošo... 

javlja mi frend iz italije da je odustao od maratona u veneciji, zbog lošeg vremena. nemam pojma kolika je startnina i kada je morala biti uplaćena, no tip kaže da je najavljeno samo 7 stepeni, 30 km/h vetar iz nepovoljnog pravca (taj maraton nije kružan nego se trči "od-do" pa je izgleda vetar baš od cilja ka startu ili tako nekako). ja mu rekoh neka se predomisli i dođe u podgoricu da napravi trening dužine, meni je podgorica oduvek bila ekstra, nikad vreme nije omanulo, sve na potezu od 17 do 25 stepeni, nekad kiša nekad sunce, kad je sunce krenem lagano kad je kiša krenem prema inspiraciji i ajd zdravo, nisam se tamo nikada raspao a baš sam se fino osunčao. onaj osećaj kada je leto prošlo, a ti ugrabiš još malo. kao neki outlet. bilo je i vode i vetra, nije da nije, ali tamo mi nekako ništa nije smetalo. ne'm pojma zašto.

a ljubljana, mislim, katastrofa, da sam se prijavio ja mislim da bih sad plakao. sećam se zagreba pre 2 godine kada sam veče pred trku ušao u samoborski intersport i kupio helanke, mislim bljak. ja se divim onim veprovima koji bezbrižno trčkaraju sa 250 kila i još su srećni ako pada sneg, a oni u šorcu i majici na bretele. mislim trka, maraton, ma daj, u ljubljani će da vise ledenice sa semafora, biće zaleđene brave na hemijskim wc-ima, ima svi da se upišaju na startnoj liniji a tek duž staze bolje da ne pominjem. 10 km i polumaraton još i pomozi bože, ali ljudi kao da prosto nisu svesni da na maratonu nema razlike između treninga i trke. kreneš na 5 stepeni na dužinu, uzmeš šuškavac, dva para gaća i opet ti se smrzne šta ne treba, uzmeš kapu, punije patike... a dođeš na maraton, staviš kačket, obučeš dres dugih rukava i šorc ili bermude, pa mislim u čemu je razlika ako trčiš npr 4.5 sata, šta misliš da će samo zato što se zove Trka, da ti bude toplije na 5 stepeni? tojest hoće, prvih pola sata u onoj euforiji, ali će ti za isto toliko biti hladnije sledeća 4 sata, ako ne i celih 5, jednom kad ti se zaledi i odeća i kačket i glava i kolena i kad počneš da klecaš od ukočenosti. sto puta sam viđao ljude koje je pojela euforija na maratonu, ali tu izgleda da nema leka. zato ja fino stanem na start u helankama, pa neka se smeje ko god hoće, uglavnom ja sam se u zadnjih 15 km smejao dok su drugi jecali. 

da sam ove jeseni imao bar jedan trening duži od 22 km, sutra ujutru bih zapucao za podgoricu, ako ne i danas popodne. majke mi. no ovako znam da nema šanse da to normalno istrčim a da se ne pokočim od bolova i grčeva, želja i volja tu slabo pomažu, nisam trenirao za maraton i glupo je pokušavati. za sada mi polumaratoni fino pašu, pa ako uglavim bar dve dužine u narednih 5 nedelja mogu da odem u crikvenicu, eto tek da ne prođe godina a da ja nisam istrčao nijedan maraton... otrčao sam dva polumaratona, na oba popravio rekord sezone jer drukčije nije ni moglo da bude, prvi mi je bio prvi u sezoni a drugi je bio brži jer je prvi bio trčkaranje, dakle išao sam na siguricu :-) ja sam kao i duda, o kojoj bih najradije sad pisao poseban blog, samo da je poznajem. to se zove pobednički mentalitet, pažljivo se potrudiš (ako sam dobro shvatio) da na treningu ne pretrčiš više od 9 km u komadu, i prijaviš se na trku od 10 km. tamo se svi usrali od hladnoće, uhvatila ih prpa, a ti stojiš u svoj toj masi, dignuta čela, ko pobednik na kalemegdanu, i ono faca "ja danas idem lični". nikom drugom lični nije na pameti, tek puko preživljavanje, no među svim tim uplašenim luzerčićima jedna faca odskače, neko je došao da pobedi, da uspe, i u tome ga ništa neće omesti. kad iz tog ugla gledate na stvari, pobeda je u nama, i jača je od poraza koji vreba u snegu i ledenicama i upišanim helankama. a svaka trka je izazov, bez obzira, čak i ako se ide na sigurno. čak i ako znaš da ćeš istrčati lični, ili rekord sezone, nemaš blage veze koliki će biti. evo u nedelju u podne kreće i moja trka na 10.5 km, ovde mi je start na deset minuta pony biciklom od kuće. i na ulasku u ciljni pravac uvek očitam kod jednog mosta prolazak, to je tačka 10 km. i u nedelju ću moći da uporedim to vreme sa godinama kada sam trčao trku u punoj formi, i kada sam u podgorici dva puta išao maraton oko 2h50. s tim da sam ja u amlo komplikovanijoj situaciji od dude, jer sam debil na treningu već namazao 10 km za 38 minuta, pa sad moram malo da se napnem, neću moći da istrčim rekord sezone baš ono "sa rukama u džepovima". no obzirom da je trka a ne trening, sve se kao nešto nadam da ću da ubodem ispod 37 minuta, ako me ne bude ništa bolelo. novost je bol u prednjem delu stopala, tamo gde sam se nažuljao u apatinu, trčeći ceo polumaraton u onim baletankama kao totalni idiot. uglavnom preko 38 minuta neću ići ni ako budem morao da trčim bos, toliko sam odlučio, a za ovo drugo ćemo još videti. 

dakle nedelja. 

prave face gaze rekorde na 10 km, a za ostale ne znam.

polako turiramo, kao seljačić na semaforu. 

ma kakav bre skuter, tomos automatik.

i ništa nam više ne treba za sreću, samo da se upali žuto.

wrooomić, wrooomčić...