pazi ovo s(tva)ranje

 - mislim na ovo kad na vrhu stranice piše:
"Blogger: Antiša Zjec - Stvaranje posta - Mozilla Firefox"

:-)

osetiš se kao neki mali bog pred ovim praznim poljem.

treba nešto da STVORIŠ...

mada samoironiju na stranu; da je lako, svako bi ga stvarao.

jutro sam proveo tešeći maratonce kako gotovo niko od mojih poznanika neće u Ljubljani trčati PRVI u koloni, nego će se valjda već naći neko brži da im proprti stazu po ulicama pokrivenim tankim slojem snega, ako ga uopšte bude jer će saobraćaj to već unapred da samelje. sećam se svetosavske trke u valjevu kada je u najgorih par godina/izdanja bila baš vejavica, i bilo je dovoljno samo onih 20 minuta pre starta prve trke da se zatvori saobraćaj, i već se na ulicama nahvatalo 1.5-2cm snega, baš nezgodno za svaku obuću, a naročito za uličnu trku sa 4 raskrsnice i 4 skretanja za 90° u svakom krugu!

zdruge strane (piši kao što govoriš, reče vuk i zajeba nas za vek vekova) se sećam jedne od poslednjih Dužina, koju sam trčao negde prema Leliću i greškom u dubokom snegu nisam video pravo skretanje i odoh ja kontra smerom ka selu Stubo, tog dana sam trčao 3h40' od čega oko sat i po po asfaltu (čitaj malo snega malo bljuzge malo rizle i u njoj samlevenog neznasečega), a ostatak kroz sneg, i to kroz dubok sneg. ono, svo vreme biraš između 3 mogućnosti: 1) trag od traktora sa onim brazdama od nekoliko cm koje je malo uhvatio led ili se samo sneg upresovao pa lomiš zglobove onako kako ti patike upadaju u te žljebove, 2) trčanje po sredini između tih tragova znači minimum 5cm snega, uglavnom 7-8cm, a najgore je kada odjednom propadneš u neku rupu 20cm duboku koja se ne vidi sve dok je ne nagaziš, i 3) trčanje sa spoljne strane od svih tragova, tu ponekad uhvatiš par metara sa vrlo malo snega a ponekad zakačiš neki kamen ili komad leda koji otpada sa traktora i poneke lade nive, tako da je saplitanje zagarantovano. e sad da mi je tada neko rekao jel hoću umesto toga da otrčim maraton u ljubljani, takođe po snegu ali jako plitkom, da mi sve bude skoro ravno (ovamo sam na treningu imao nagibe i po 15%) i da imam osveženja na svakih 5km, verujem da svako normalan primećuje neku razliku između te dve opcije. 

tako da, razumem one koji su planirali Ljubljanu kao neki špic, napad na rezultat, krunu sezone, njima je poprilično zeznut plan i retko ko će u nepovoljnim uslovima istrčati planirano vreme. zdruge strane (opet onaj vuk koji nije pazio šta priča) ne razumem ali baš ne razumem ove rekreativce koji kukaju kao ranjenici sa otvorenim prelomima, jer eto pada sneg. pa zar je bolje istrčati "samo još jedan maraton" u nizu? nema ko od njih nije istrčao na desetine maratona jer ionako im je pojam maratona samo to, zabava i kolekcionarenje medalja, pa sad jedan više manje, šta je tu dramatično? a o ovome će se pričati. ljudi nisu svesni koliko će oh ovo obogatiti. istrčao si deset maratona u podgorici, i sve si zaboravio. kad te neko pita kakva je podgorica, ti mu kažeš "ma sranje, uvek vrućina i uvek se raspadnem. nego džabe start, džabe prevoz, džabe medalja, što da ne idem?". o ovoj ljubljani pak će se pričati priče i priče, deci i unucima, za 20 godina će ljudi pominjati i minus 25 stepeni, i svako ko je bio tamo će na neki način od sebe napraviti heroja. to podsvesno već kreće, iako je jutro pred starta svima (u grlu) bila puno veća knedla, nego (u glavi) mogućnost naknadnog bubrenja ega. ajoj sneg, kuku beli maraton, no kako opali start i shvatiš da se pored tebe ne topi i ne raspada u prah ostalih par hiljada ljudi, pa verovatno ćeš shvatiti da ni ti nećeš baš sad da promrzneš ili umreš kao na igmanskom maršu. već par sati nakon trke, posle tuširanja i vruće supe, odjednom će svi postati heroji, mada to sada ne znaju niti im pada na pamet, jutro pred start svi sebe doživljavaju kao žrtve i mučenike. pogrešno, vrlo pogrešno. 

nisam ni ja trčao nikad cenera (nemačko-hrvatska reč za trku na 10km. hrvati se ježe od srpsko-hrvatskog ali im nijedan drugi strano-hrvatski ne smeta, nisam nikad skužio zašto) po ovako hladnom danu, pa šta ću, odoh i ja na start za sat vremena. biti realan ume da pomogne, hahahaahhh. jutros je svanulo 12° sa strelicom trenda ka dole, posle doručka je već bilo 10°, a sada je 7°... mokro je od kiše a ja uopšte ne mogu da se setim koje od patika mi se klizaju po vlažnom masnom asfaltu a koje se manje klizaju. šta mi zapadne, tako će biti, ipak na ovoj stazi sa dosta gore-dole ima par uspona/spustova gde se nizbrdo trči dosta brzo, a npr 18 km/h u patikama koje proklizavaju nije baš prijatno ni na pravcu a kamoli u krivini sa blagim kolotrazima... meni ionako odgovara toplo vreme kada ne moram puno da se zagrevam, u apatinu  mi je bilo ekstra, 500-600m trčkaranja koliko da proverim da li su mi patike taman zategnute, nekoliko ubrzanja po 60-70m i stao sam na start. bombona. 

što se tiče same trke, trebao bi mi sad neki od onih onlajn sajtova pa da ukucam neka vremena i izvučem iz njih odgovarajuće dužine na trkama. tipa ukucam polumaraton 1h26' (po ovakvom danu možda je čak i to brzo) pa vidim šta mi kaže za 10km. nešto u tom fazonu. ako sam pred koceljevu bio u formi za 1h26, odlično sam smislio da trčim 1h30 bez previše gasa jer bih i sa gasom do daske onako premoren (plan je bio da ne trčim tu trku) išao 1h28, opet ispod mogućnosti, teoretskih. ako sam u apatinu teoretski mogao da idem negde između 1h22-1h23, opet sam tu dodao premor zbog radova oko kuće, putovanje u nezgodno vreme, nespavanje zbog par kolega-retarda koji su se drali po hodniku do pola 2 ujutru, i realno sam na startu sebi rekao - otrči ovo 4' po kilometru i super trening si napravio. na kraju je ispalo i brže, otprilike na pola između onih teoretskih mogućnosti i realnog sagledavanja situacije. isto tako i danas, ne mogu da sad ovde cifram neke brojke i planove jer ne postoje dva približna (a kamoli ista) kilometra na ovoj trci, ili je gore-dole ili dole-gore, vetar će da nas samelje u odlasku a i na par nezgodno zakrenutih pravaca u povratku, tako da je jedino moguće otrčati po osećaju i na kraju očitati vreme. pa koliko piše - pisaće. realno sam mislio da sam u stanju da pređem tih 10km negde oko 37'00''-37'30'', i još dodatak do cilja, dakle negde oko 39' total za tih 10.5km. sada sam pak to očekivanje pomerio na 40', mada kažem da na trci to nije ideja vodilja, kao na treningu. na treningu jedino imaš štopericu kao društvo i protivnika, a na trci može svašta da se desi. mogu da ganjam nekog juniora koji se zaleteo, mogu da krenem sa nekom od seniorki (ako dođe bilo koja od ovih bržih) i da jednostavno sve otrčim kako neki krvnički zajednički trening ali bez onih poslednjih 3% jurnjave i keženja, stvarno može svašta da se desi a može i da se ništa ne desi. par puta na toj trci su mi svi seniori otišli već u prvom km, naravno za njima i svi juniori, i nakon par km po 3'20'' kada popucaju još uvek su mi predaleko da bih ih jurio, pa se događalo da tako na ponekom pravcu vidim u daljini neku tačkicu kako skakuće no bez ikakve šanse da razmišljam da tog nekog mogu i da stignem, pa se tako tih par puta ta trka pretvorila u najobičniji tempo trening, sa čitanjem prolazaka i uvek novim čuđenjima "gle 3'55 zar sam toliko spor danas?" pa onda "gle 3'27, šta je ovo kakva je ovo divlja brzina?" i tako od jednog do drugog nervoznog kilometra, ideš isti osećaj a brzina varira po 20% zavisno od nagiba asfalta. jedne godine sam trčao doslovno OČAJAN time kako idem sporo, zaboravivši koliko može da se nadoknadi u zadnja dva pretežno nizbrdo km, i kada sam ušao u cilj sa samo 15-ak sekundi slabijim vremenom od rekorda staze, mom oduševljenju nije bilo kraja! 

e sad treba odabrati helanke prave debljine, duks sa polu-rajsferšlusom koji može na usponima da se malkice raskopča ispod grla, neke malo punije čarape da mi se ne zalede stopala dok čekam na start, imam samo sat vremena da se aklimatizujem sa leta na zimu. samo neka nijedna povreda ne izviri iz svoje jazbine a za sve ostalo ću se lako snaći!