srijeda, 13. siječnja 2016.

44, 50, 58, 60...

sad ovo već postaje malo bolesno. više nemam pojma kako je moguće da me ništa ne boli, da samo tako trčim i trčim (i trčim) i da se ništa loše ne događa :-)

juče popodne negde oko 15-og kilometra malo osetih desnu pokosnicu, prošla do 16-og km.
jutros me zabole peta, nekih deset koraka, i prođe. posle toga me par puta žignulo u levom kolenu spolja, kao neki ligament, ja rekoh popodne sam nadrljao, kad popodne - ništa!

tačnije večeras sam čak skratio trening, eto, ne znam ni sâm zašto. super sam se osećao i trčao za nijansu brže nego što sam trčao celog januara, kilometri su leteli, meni lepo, pada mrak, rekoh ajde dosta je, ne izazivaj sudbinu. pa je ispalo sve skupa danas 24+20km, istih 44km kao i juče, samo drukčije raspoređenih.

onda se pitaš, i da ti neko garantuje da se nećeš povrediti ako narednih 10 dana trčiš po 100km, zašto ne bi nešto drugo radio, bez obzira na sve? mora da bi ti jednog dana postalo dosadno trčati 9 sati istim putevima. mislim, ostani malo duže na poslu, pričaj s ljudima, ili spavaj malo duže, spremi neko jelo koje nisi skoro jeo, pogledaj neki film?

a sreo sam na trčanju skroz neočekivano profesora fizičkog iz gimnazije! vidim trči čovek uzbrdo, ispred mene, u jakni i sa laptop torbom preko ramena. stignem ga, usporim, nastavimo peške (hodajući) ceo kilometar uzbrdo, fino se ispričamo nakon toliko godina, i gore na vrhu brda meni postade hladno u majici dugih rukava pa se oprostismo. zanimljivo.

eto da se to nije desilo verovatno bih pretrčao 23-24km, a ovako me je uhvatio mrak. sudbina. nije me htelo da demoliram lični rekord, jer sam već nekoliko puta pretrčao 44km u jednom danu.

TO JEST!!! auuu, to sam skroz zaboravio! one godine kada sam trčao po kiši NS maraton sa Bojanom Marićem, tada sam nakon cilja otrčao do auta, uzeo par suvih stvari i šuškavac, sačekao Lolu, i otrčao sa njom ceo (njen) poslednji krug. mislim da sam tada upisao 50km.

i dobro, ako već mešam treninge i trke na isti spisak, teoretski mogu da računam i Tara Challenge gde sam nekoliko onih vertikala prehodao, pa iako je bilo ukupno 58km ko zna koliko sam od toga pretrčao, uvr glave 55? ali iseckanih, ne "u komadu". ali ipak u jednom danu :-/

hmm, ovo zaslužuje poseban blog. ili da ne komplikujem, da jednog dana lepo otrčim 3x20km i doviđenja, da više nemam šta da razmišljam :-D

Nema komentara:

Objavi komentar