ideja je bila da bi noge trebalo da mi žele neku promenu nakon što sam u petak i nedelju pretrčao po 42km, a u subotu ih odmorio sa 27km :-P
hteo sam da trčim nekoliko puta lagano i po malo kilometara danas, pa sam odustao. mrzi me brate da gacam kroz ove baruštine, jer se u celom gradu topi sneg i opšta je poplava na sve strane. a vazduh je +15°! da nema snega bio bi lep dan za biciklu...
tako sam odlučio da ću umesto iks sitnih koprcanja dopustiti nešto extra odmora napaćenim kolenima, pa ću oko podne da sednem na bicikl Pony (što ga Milijana gony) i odem kroz ove potoke na rub grada, pa ću odatle da odem na trčanje. verovatno nekim putem kojim nisam išao ove godine.
što se tiče ono čelindža, primetio sam još jednog tipa koji je biciklista i koji ima neke krajnje nemoguće podatke na profilu koji su NAVODNO povezani s trčanjem, pa mi deluje da se solidan broj ljudi napalio na taj čelindž, ali sa pokvarenim namerama da par vožnji zavedu kao trčanja i iz dva puta po 100 kilometara očas posla se probiješ na sam vrh plasmana. svašta. šteta je što takvi obesmisle sve, i poseru se na trud onih poštenih.
zamisli zadnjeg dana upalim telefon, uključim Strava na androidu, i odem ponikom do pred beograd, i nazad. 160 kilometara sve brzinom od 13 km/h, ne snimam pulseve naravno, pobedim challenge, usput postavim lični na sto milja, i čak imam i dokaz u obliku snimka putanje i brzina...
eto pa odoh ja, još malo.
hteo sam da poređam ovih nekoliko pari patika i da ih slikam ispred kuće, tipa "prva petorka". a tema bloga bi bila koliko bih više kilometara pretrčao u prvih 10 dana januara, da sam uvek uzimao najbolje patike, kojih imam duplo toliko pari. zašto bi mlad i zdrav čovek nešto čuvao, kao što naše babe i dedovi čuvaju najlepše odelo za sahranu?
kad bih sabrao koliko imam relativno novih patika, ispalo bi da verovatno imam fore da u njima pretrčim bar 15,000 kilometara. to je 4 godine, a ja sve to još uvek odlažem da bih prvo potrošio one najstarije i da bi ih pobacao, da raskrčim kuću. kao da mi neko brani da ih evo odmah pobacam. nego moram prvo da upropastim kolena i tabane, pa ću tek onda. usput samom sebi oduzimajući brzinu, kilometre, tehniku, i sve ostalo što vredi. čudna pojava baš. da sam to primetio kod nekog drugog izribao bih ga na blogu kao ponjavu i prozvao ga totalnom kretenčinom. sreća njegova što se radi o meni, a ne o njemu!
Nema komentara:
Objavi komentar