ponedjeljak, 4. siječnja 2016.

brda

ima jedna prednost kad ne živiš u metropoli,
a to je da ti onda predgrađe ovako izgleda:


nije da sam se nešto visoko "popeo" ali i 502m nadmorske je bilo dovoljno da se izađe iz neke sumaglice i da se izbistri pogled ka planinama. juče sam se zezao kad sam rekao kako i danas "moram" da namaknem na 21km trčanja, no posle jutrošnjih 15km (od čega PUNO riljanja po izdrobljenom snegu) mi deluje smešan zadatak da večeras pretrčkaram još samo 6km.

štaviše zadatak postaje težak jer ne znam kako da se zaustavim na SAMO 6km kad jednom već stisnem dupe i istrčim u ovu hladnjaču napolju. jutros je bilo -10, i jedino su mi se smrzli obrazi, drugo ništa.

trčao sam u majici plus dva sintetička duksa/dresa/kakogodnazvati. ispod helanki sintetičke bokserice, da mi greju guzu. u patikama takođe neke čarape od onih modernih za planinarenje/treking/trčanje, verovatno i one skroz sintetičke, pa i kad se pokvase opet budu tople.

pulseve nisam ni gledao na ovako beznačajnom trčkaranju ali sam kući primetio da je Garmin ceo uspon bio precizan, a nizbrdo me je častio sa pola sata pulsa 160, gledajući grafikon rekao bi čovek da me je s brda poteralo krdo medveda sve do ulaska u grad.

pretpostavljam da je tajna uspešnog trčanja u dobrom zagrevanju. evo kako je to izgledalo jutros. nakon čišćenja ispred kuće, otišao sam ispred radnje, i dok je ono četvroro radnika gradske čistoće pokušavalo da očisti metar kvadratni pešačkog prelaza, ja sam očistio dve staze po 15 metara na trotoaru, plus jedno 10-ak metara u krug oko radnje.

ali nisu loši, siguran sam da bi još gore prošli kad bi protiv mene trčali Maraton, ja sâm a oni da se udruže kao štafeta od 4x10.5 km :-)


Nema komentara:

Objavi komentar