budim se sa neuobičajeno umornim nogama.
kao da sam naviknut da trčim recimo 10km dnevno, pa juče iznenada opalio 40km, i danas sam sav pokočen.
ili kao da sam jako loše spavao, ili da se nisam ni malkice odmorio nego nakon trčanja ceo dan stajao na poslu, ili slično.
usto pada kiša, čas jača čas slabija, ali uporna.
odmah donosim odluku, danas je Dan Odmora.
umesto jednog dužeg, ili dva poluduga treninga, otrčaću 3-4 puta kratko i lagano. hoću i ja da budem Japanka, pa barem samo jedan dan! ali ubrzo shvatam da za 4 trčanja treba imati jako napetu i žustru satnicu, pa smanjujem plan na razumna 3.
ipak mi se dan ne sastoji samo od razmišljanja kada i koliko trčati.
za sada sam na 2/3 ispunjenog zadatka.
iz sata u sat je sve hladnije, i sve manje želim da izađem napolje. kojeg god od pasa pogledam, on se skupi u krug i zabije njušku pod rep. kao da hoće da mi kažu - samo se ti oblači, i srećan ti put, mi danas u šetnju ne idemo! :-)
Nema komentara:
Objavi komentar