opet o patikama

mislim da sam ove kupio u Samoboru. valjda sam pola svih svojih patika kupio u tamošnjem Intersportu, jer je potpuno drukčiji izbor nego u bgd i ns. međutim ono što sam mislio da je "povoljna kupovina" se kasnije pojavilo i kod nas, za još smešnije manje para. a toliko i vrede. sve ove moderne trail patike od 50-ak evra su najobičnija šarena laža za početnike. odeš kupiš i nemaš pojma šta da radiš s njima. realno SVE što uopšte možeš da trčiš od trejlova, možeš da trčiš i u običnim road patikama (ja sam ove godine trčao Sljemenski Maraton u Asics DS Racer, modelu za ulične trke od 210 grama). a kad dođe dotle da ne možeš dalje bez trail patika, tu 95% trkačke populacije više uopšte ne može da trči, nego sve prehodaju. i jako im je bitno U KAKVIM PATIKAMA hodaju :-)

toliko o marketingu i mamcima, a da bih se i ja uklopio u te kretenske trendove, kupio sam ove najkice - pola broja manje! naravno da nemam pojma zašto. verovatno su mi noge bile nekako "izduvane", plus usred leta preko nekih tankih čarapica, zaključio sam da mi je ovo dobar broj. prevarila me i mera 44.5 jer Nike nosim taj broj, no već sledeće nike (model sličan ovom, ali još duplo jeftiniji!) sam uzeo br. 45 i taman su mi.

letos sam ih "operisao" kao i trećinu svih ostalih patika, izvadio im sunđer celom dužinom jezika i tako ih malo "proširio". no još uvek mogu da ih nosim samo na one najtanje čarapice, takozvane "kurtonke". i naravno umesto originalnih uložaka sam stavio neke tanke kao papir.

e sad, pošto sam odlučio da ove zime izmučim par tih nekih "a'la trail" patika koje mi ne trebaju, jutros sam ih izvadio iz kutije. i odmah izbacio i te neke alternativne uloške. idemo "na golo", rekoh. ionako je po ovolikom snegu svejedno, jer od utabanog snega praktično imaš dodatni "vazdušni đon" debljine par centimetara, pa se sva uloga patika svede samo na to da se 1) što manje smrzneš i 2) što manje proklizavaš. za sada su poslužile svrsi, i evo već drugi put danas se suše ispod radijatora jer sam ih ozbiljno natopio na oba trčanja. naime svako trčanje je bilo u sendviču između dve ture čišćenja snega. pola sata lopatanje ispred kuće, pa sat trčanja, pa još pola sata lopatanja sa druge strane kuće. (pa popodne opet isti sendvič).

tako sam 01.01. pretrčao 7+14km, ujutru lagano (jutro posle trke), a popodne tražio ono kuče na brdu.

02.01. sam pretrčao 21km u komadu, opet otišao gore, nahranio vučjaka i ostavio mu vode, pa se malo okolo naokolo vratio kući.

danas 03.01. sam ujutru otišao da razgledam situaciju u predgrađu štos' tiče snega, i birao polu-očišćene ulice jer su najbolje za trčanje. one skroz neprohodne nisam nešto lajkovao, a gde god je prolazilo i prolazi puno auta, tu je sneg već bio razdrobljen i gotovo nemoguć za trčanje. popodne sam otišao na južnu stranu grada, popeo se Obilaznicom 100m nadmorske, pa se spustio Užičkim putem. kad gle čuda pretrčah 10+11km opet mi ispalo 21km u danu.

tako mi je godina krenula sa 3x21km, zanimljivo.
moraću sutra da namaknem na isto, kako god znam i umem, mada me čeka puno više lopatanja jer treba da raščistim i ispred Radnje. fuj. a otišao bih i gore na brdo da vidim da li je onaj mučni pas preživeo ovu mećavu, jer je noćas najavljen dvocifren minus. jeste to ubundana zverina od 40 kila, ali nema nikakav zaklon, pa ne znam koliko dana života može da mu donese veličina, u odnosu na neko manje kuče koje bi se verovatno smrzlo.

džaba svi ovi kilometri trčanja, nekako je usrano počela ova godina. kaže Lola - zamis' da smo na južnoj polulopti, pa sad da nam bude temperaturni jul, umesto januara!? na sekund mi se svidela ideja, ali sam se odmah setio da bi mi tako avgust imao samo 28 dana (ajd dobro, ove godine 29) što mi se puno manje dopalo. dakle neću.