probudim se, ugledam da je napadao santimetar snega, nakon doručka sasvim normalno krenem na trčanje tako što uzmem prve s reda od tri para patika koje rotiram zadnjih mesec dana, i tek nakon pola sata trčanja shvatim koliko se klizaju. biće da sam danas nakon 1) želuca, a pre 3) nogu, trebao da uključim 2) mozak. pogrešan redosled.
inače ove Pegasus TC (nikad nisam saznao šta znači to TC, evo idem da izgooglam pa se vraćam...) su mi poodavno na nišanu, ali nikako da se skroz raspadnu. mislio sam da će novembar/decembar biti mokri i da ću njih i još par Pari patika upropastiti stalnim sušenjem ispod radijatora (nikada na radijator! obuća se brzo razlepi. a ISPOD radijatora je jednako jako strujanje vazduha, probajte) i da ću ih napokon pobacati. ali ne lezi vraže. drže se. evo sa današnjim trčanjem su izašle na 1688 km, od kojih imaju i dva skroz lepa maratona (sunčani beograd za 2h53, i podgoricu za 2h51 po kiši i poplavi).
jok, nisam našao šta znači TC, a nemam nameru da se zadržavam u istraživanju duže od pet minuta :-/
što se tiče opĆeg raspoloženja, ceo dan sam u nekom bunilu. od onog tradicionalnog Vukovara novogodišnje noći se nisam baš nešto naspavao, a noćas sam nešto kao pokušao da nadoknadim i sećam se da sam se deset puta probudio pitajući se zašto sanjam istu/sličnu glupost, i nije mi bilo jasno. niti sam znao ŠTA sam to tačno sanjao. pa normalno i na trčanju nisam sebi delovao kao maratonac nego kao neki duh u slou moušnu.
preko svog tog bunila i pospanosti, kombinovanog sa snegom, dodao sam i ranac na leđa jer sam u lokalnoj grupi čuo za tog nekog mladog vučjaka koji leži u kanalu pored puta, 4km iznad grada. pa sam mu odneo nešto hrane, i naravno vode. a kad stavim taj ranac na leđa odmah promenim tehniku trčanja na neku puzeću i usporim se dodatnih 20%, pa mi je tako za današnjih 21 i nešto kilometara trebalo 2h12'. dobro, bilo je dosta i uspona, i klizavih nizbrdica gde nisam znao da li je gore trčati po asfaltu na kojem ima par milimetara natabanog snega, ili po makadamima gde je svaki kamen preliven slojem zaleđenog belog čuda. imam osećaj da sam se već drugog januara našlajfovao za ceo mesec, a sneg evo tek hvata zalet :-)
jeeeee evo našao sam i sliku iz podgorice u ovim patikama, kako predvodim grupu žena. meni najzanimljiviji detalj je marija, levo u crnom, sa vunenim rukavicama :-)
Nema komentara:
Objavi komentar