95418 UKUPNO
71880 M = 75%
23538 Ž = 25%
sutra uveče će sve biti vrlo preglednije jer će nakon 10 dana moći da se vidi prosek dnevnog trčanja potrebnog za "plasman" oko 20-og mesta, a to je negde oko 27km dnevno, upravo koliko sam i danas pretrčao. a to je tema bloga.
plan je bio da je najbolje nemati plan, jer sam znao da će dan biti nepredvidiv i haotičan. u nedostatku plana, nije loše imati par ideja. jedna je bila da što ranije odem na "koliko god stignem" trčanja, a sve naravno pod uslovom da uopšte mogu da se pomeram, jer sam u petak pretrčao 42km. no malčice sam se uspavao, i kad sam požurio na trčanje ispalo je da imam okruglo 40 minuta fore, pa sam našao neki krug od 7km i pretrčao ga za 39 minuta. mestimično je bilo snega, bljuzge, baruština, pa otud tako niska brzina. PLUS sam ionako krenuo sa idejom da idem jako lagano, PLUS cela zadnja tri meseca standardno trčim u najgorim patikama i rotiram tih nekih 6-7 pari koje pokušavam da dokusurim. pa baš i ne očekujem da poletim u kojekakvim cokulama papučama i kaljačama. možda vam je onaj kilometar juče za 3'28'' zvučao smešno, ali da ste videli u čemu sam trčao shvatili bi da je to bio poduhvat za poštovanje.
i evo već sam napisao dovoljno za jedan tako prosečan blogić, a nisam rekao ono što sam hteo. jednu tako, malu, običnu stvar. jer život se sastoji od malih stvarčica, malih ideja, sitnih mudrosti. kao kad kuvaš jelo, ne sipaš so lopatom. krenuli smo zajedno prva 3km, a dan je bio jedan od onih najgorih ili najlepših, zavisi odakle gledaš. naime južni vetar je doneo prolećni predivan pretopao vazduh na brda iznad grada, a u sâm grad je saterao sav dim i zapečatio ga dole. nisi mogao da dišeš od količine smoga, oči su te pekle od jutra do mraka. a samo 100m nadmorske iznad, mogao si da uživaš u pravom proleću.
kad smo se rastali, Lola je okrenula nazad kući, a ja sam rekao da ću da vidim kako mi se osećaju noge kad krenem uz jače uspone, pa ću da odlučim malo kasnije. pretpostavljao sam da ću da se popnem samo taj prvi kilometar do iznad grada, i da se odmah vratim nazad, pa da predveče odem na još jedno trčanje. sve zbog ona 42km juče, rekoh, bolje je tri puta po pola sata ili malo više, nego da se nešto junačim.
nepunih pet minuta kasnije moja Ideja je doživela raspad i istovremeno se pretvorila u neočekivani Plan. evo logike. ZAŠTO OKRENUTI NAZAD KUĆI, I OD UKUPNIH 40-50 MINUTA PROVESTI SKORO SVE U DIMU, PA ZA PAR SATI OPET? kad sam jednom izašao iznad dima i onog užasa u kotlini, drž' se ovog toplog vazduha, kristalno bistrog pogleda na planine, i ne osvrći se nazad. skinuo sam tanak dres dugih rukava, vezao ga oko struka kao neka tetkica na joggingu, i nastavio dalje uzbrdo samo u majici! milina!!!
e sada se pojavio drugi problem. noge koje nisu sveže, koliko god sporo išao, svo vreme pomalo gunđaju. glava bi trčala do Divčibara i nazad, nadisala se lepog vazduha, gole ruke bi se šepurile na toplom prolećnom povetarcu, ali avaj. iznad svih Ideja i Planova stoji Razum, koji kaže da će gosti doći a ja ću još uvek biti na trčanju. a na stranu što me plaši ideja da u danu nakon 42km pretrčim 30-ak ili više kilometara. nema veze što SADA ništa ne boli. čeka me dugačak spust. nakon svakih stotinak koraka može da se pojavi neka nelagoda u kolenu, skočnom zglobu, pokosnici, tako nastaju povrede. bar ja to odlično znam...
srećom skroz normalno sam dotrčkarao nazad kući, srećan što ništa nisam "ostavio za kasnije". neka hvala, ja u ovaj dim više ne izlazim. 7+20km mi je sasvim dovoljno za danas, a ako evo upravo sada i osećam da su mi noge i leđa već puno raspoloženiji nego u podne, nema veze. sutra je nedelja, ima fore za avanture.
sećam se kako je jednom davno, dok je email bila jedina mogućnost za interkontinentalno druženje, na sportskoj mailing listi jedan naučnik izgovorio sada čuvenu aksiomu "The more you train, the more you can train." što više treniraš, više ćeš moći da treniraš. prosto k'o pasulj. prilagođavanje organizma na stres. naravno ako se ne shvati previše spiralno, kao što bih ga ja najradije interpretirao ;-)
Nema komentara:
Objavi komentar