nedjelja, 24. siječnja 2016.

brojke

kad bi mi stalno govorili kako obožavate brojke, ja bih u svaki blog ubacio po nekoliko, čisto da vam izađem u susret. ali kad mi neko napiše da mu se smučila matematika, e onda mi nema ništa slađe nego da dvajes dana sastavljam blogove sa digitronom u ruci i računaljkom u krilu.

jutros nas je onako fino dovejalo (ne baš zavejalo, napomena) i otprilike su putevi bili u najgorem mogućem stanju. dovoljno snega da ga putari ne bi čistili, a previše da bi moglo normalno da se trči kroz tragove od kola. veći putevi pola sneg pola bljuzga, sporedni puteljci 3cm snega preko sloja leda (UŽASSS).

i kao hajde da ne tabam samo glavnim magistralama, odoh gore malo uz Gradac pa levo-desno kroz sela. znao sam da će noge da mi budu ne-baš-oduševljene što trčim odmah nakon ona 53km juče, no stoički su podnele sve, nemam prigovora. valjda su se navikle, ko će ga znati.

od brojki imam sad tu DVA izazova. prvi je da dođem do 1000km u januaru, što ne bi trebao da bude veliki problem, osim ako se ne pojavi neki veći problem. smajli koji guta knedlu kuca u drvo i govori neće valjda pupupu.

drugi je da od 2003-će naovamo pretrčim obim Zemlje koji je 40075km, a ja sa jutrošnjim brdskim treningom imam evo 39928, dakle fali mi nepunih 150km. tu se NE RAČUNAJU oni kilometri od pre 15-20-25 godina kad smo zimi trčali u sklopu biciklističkih priprema, ili za svoju dušu, a bogme ih je bilo dosta.

bože zdravlja ta dva cilja bi trebala da se poklope tu negde krajem meseca, više manje istovremeno. dobro mogao bih još kao da ganjam nedelju sa 300km trčanja, evo prošle nedelje sam pretrčao 296km (nisam to ni zapazio tada) a sada imam 289km i eto mi taman cilja za predveče, da ne moram da razmišljam da li da idem ovoliko ili onoliko. biće to neko trčanjce od 12km, čisto da izađem na 301, za svaki slučaj.

DALJE

kao što ste primetili, a možda i niste, do daljnjeg sam se isključio iz onog Strava Challenge-a. naime, tamo su ljudi krenuli da igraju poker. kriju treninge. onaj mali je vodio sa 50km ispred mene, onda sam ja u nekoliko dana lupao po 44-46km i prestigao ga. onda je on na profilu napisao kako je "smanjio kilometražu jer se sprema za neke trke i hoće da podigne formu". isto veče je otrčao 30km samo da bi na tabeli prenoćio 1km ispred mene, ali sam ja tada lupio onih kultnih 53km i oduvao ga ko maslačak.



E ONDA JE ON PREPRAVIO NEKO TRČANJE OD PRE NEKOLIKO DANA, IZ "PRIVATE" U "PUBLIC", i niodakle mu se na profilu pojavilo novih 18km.

pitanje je koliko on takvih džokera ima u šteku, ali meni to da izvinete SMRDI. nije baš doslovno VARANJE, ali je MANIPULACIJA. a meni se ne takmiči sa manipulatorima. jer između manipulacije i varanja je tanka linija, i kad jednom izgubim poverenje u čoveka više mu nikada ne mogu 100% verovati. ako je neko spreman na takve igre Žmurke, otkud znam šta je sve spreman da uradi da bi uvek bio vodeći u tom Izazovu? obzirom da dosta pretrči i noću, a da živi u nekom zaselku na periferiji Ženeve, ko će ga znati da li je koji put zabeležio i neku MTB vožnjicu do grada kao "trčanje"? ko zna šta će sve izvući iz rukava. ne možeš da se takmičiš ako ne vidiš protivnika, a ovde su (gle ironije) protivnici upravo ove Brojke iz naslova.

zamislite situaciju sličnu ovoj, da je ovaj izazov jedan pravi Maraton. da sam ja sporije krenuo (imali smo puno posla oko nove godine i u prvoj nedelji sam trčao samo po 20-ak km dnevno) i da mi je mali odmakao. i da sam ga stigao oko 25-og km, da smo malo trčali zajedno, i da sam ja odjednom počeo da se odvajam. on jurne za mnom, pa otpadne, pa me opet jedva stigne, ja napravim još jednu jaku promenu i kad je 200m iza mene on kaže ALI JA IMAM 500M PREDNOSTI KOJU SAM SAČUVAO NA PETOM KILOMETRU i eto ti ga odjednom trči 300m ispred. i sad ja kao majmun opet jurim taj minut zaostatka, ali više nisam siguran da li ga ZAISTA stižem ili će opet da izmisli nešto. ma nosi se u pizdu materinu, bolesno derište. ili igraj pošteno, ili nemoj ni da igraš. a ne ovako, kad ti u par dana brutalno pocepam dupe na komade, ti kreneš da vadiš iz fijoke rezervne gaćice.

prvo sam se dvoumio, da li da čekam kraj meseca pa da onda isto kao i neki drugi (primetio sam da je još jedan broj ultraša bukvalno ispario na pola Januara, verovatno i oni gledaju tabelu i igraju svako svoj poker pa čekaju zadnji dan da pokažu karte) samo tako PAF prostrem svoje kilometre, ali ne.

NEĆU.

neću da trošim svoju energiju na poker, neću da lažem, neću da se krijem, neću da muljam. neka njima njihove igrice, kad već drugi život nemaju. ko ih jebe. (da izvinu deca). neću da dozvolim da mi neko nameće pravila, da postajem i ja Manipulator, samo da bih se sa istima nadmetao. u čemu? ako je u trčanju, videlo se čija tetka golo dupe četka. bilo je dosta samo desetak dana, da ih sa 20-ak Dužina počistim sa lica zemlje. čak sam nakupio i preko 10,000m uspona što znači da nisam ganjao ravne kilometre zbog Challenge-a nego sam normalno trenirao.

poslednji i možda najveći problem su onih preostalih 150,000 ljudi koji tu učestvuju. šta su oni, budale? mene je u samo nekoliko dana počelo da "prati" 60 ljudi, počeli su da lajkuju, da navijaju, očigledno je da je taj vrh tabele velika zanimacija za većinu običnih rekreativaca. a ja bih, šta, trebao da se pridružim ovima koji od njih prave budale? da napišem da sam povređen, otrčim ujutru 25km pa sakrijem pod "private" da se ne vidi, pa za tri dana upsss nisam više povređen GLE ZADNJA TRI DANA SAM TRČAO SVAKOG JUTRA PO 25KM PRCCCCCC MILOJKA. šta bi sad mislili svi ti ljudi koji to prate, neću ni da znam. možda je deo njih i svestan da gleda takmičenje u pokeru a ne u trčanju? ni to ne želim da znam. dovoljno je da samo zamislim to, pa da se osećam kao kreten. neka hvala.

Nema komentara:

Objavi komentar