ponedjeljak, 25. siječnja 2016.

protrčao je kroz Svilajnac, i nećete poverovati šta mu se zatim dogodilo

evo stigao sam do 904 km u januaru, dakle ostalo mi je da u preostalih 6 dana pretrčim po 16 km, i stići ću do okrugle 1000-arke. dok sam bio napaljen na onaj Challenge mislio sam da ću da cepam do kraja meseca kao mutav, u jednom času sam čak mislio da ima šanse da izbijem na 1200, no realno u tome nema nikakvog smisla. nešto tipa ili si otrčao maraton ispod 3h ili nisi, tako i ovo, ili si nekada u životu pretrčao 1000 km u mesec dana ili nisi. sve ovo preko su nebitne sitnice. iskoristio sam današnji dan da malo odmorim glavu od tih računica, da usisam kuću, promenio gumu ispod wc šolje, nešto malo zagipsao, drž levo drž desno i kao ići ću na samo jedno trčanje, da ne moram pola dana da sedim onako smrdljiv.

otrčao do Brankovine, to je preko-brda-i-nazad, jedan onako lagan odmarajući Polumaraton. sad mi je osećaj u nogama kao da sam bio na masaži i da sam se ceo dan odmarao. to je ono o čemu sam pričao. kad trčiš 3x na dan, onda i 2x deluje lakše, a tek kad odeš samo jednom, to je milina božija. a tek oporavak!!! jer ako umesto ujutru odeš u 14h, to znači 1) da si se više odmorio nakon jučerašnjeg dana, i 2) da ćeš se više odmoriti do sutra, u odnosu na to da si danas trčao kasnije uveče. odjednom se pojave neki SILNI dani, čuj mene dani neću ovo ispravljati, sati odmora. i logično da ti je organizam zahvalan.

DALJE: o samim treninzima. što više trčiš to sporije mora da bude, to je i budali jasno. i tu dođe do neke granice koju ja ne mogu da pređem. video sam da neki od ovih ultraša idu svakog dana treninge prosekom od 7'/km, jebote ja bih se preturio u kanal na toj brzini. NE MOGU! kad kod mene vidite 6'/km prosek to znači da je bilo snega bljuzge blata i dosta brda, PLUS da sam bio mrtav umoran. sporije od toga jednostavno ne umem da trčim. i deluje mi da se isto zamaram. to je ono što je važno. jednom kad spustim na 5'45''/km, odatle još sporije mogu samo da hodam, ili da držim taj ritam, ali da trčim 7'/km pa u tome ne vidim nikakvog smisla. 

DALJE: takođe, (sad polako sabiram utiske), ako trčim svaki dan po 20-25km ujutru i 20-25km popodne, ili 3x15km, nebitno, ne vidim smisao u skupljanju ISKLJUČIVO tih laganih kilometara. organizam ti se uhoda, i dalje odatle nema pomaka. balsamuješ se, a živ si. tu nema smisla. ako sam otrčao 2x po 1h20 jako lagano, ja u tom danu onih trećih 1h20 značajno dignem tempo, jer ako sam VEĆ POSTIGAO to da mi se telo za 12h do sutra ujutru potpuno vrati u normalu, onda želim da ga dodatno malo čačnem, izbacim iz ravnoteže. tako ga teram da se oporavi od malo jačeg treninga, pa od još jačeg, itd itd. kad ga pomeriš za jedan stepenik u vis, onda sve ono iz ranije faze dođe puno lakše. valjda to ima smisla još nekome osim meni.

drago mi je da je neko stisnuo UNLIKE na stranicu Blogoje, nakon jučerašnjeg bloga :-) da li čovek mrzi crnu goru ili kosovo, da li voli šešelja ili đokovića, ili je jednostavno TOLIKA BUKVA da mu nije bilo dovoljno ni što sam sve stavio pod navodnike i time pokazao da sam napisao monodramu, priču o jednom Hejteru, ni to što sam prenaglašenim humorom stvorio odmak od ličnih stavova, tek eto, štonobirekli "jedan manje na lebu", biće više za nas ostale :-D nije žvaka za seljaka. taj će sutra da prestane da gleda crtane filmove, jer tamo mačka juri miša, pička li joj materina bezobrazna. mada ja nešto i ne verujem takvima. uglavnom se navuku, pa čak i kad se nadrkaju ipak nastave da svraćaju kod Blogoja da provere šta ima novo.

to ja taj obostrani sado-mazohizam,
niti mogu ja bez vas niti vi bez mene! :-P

(nadam se da pored ovo tuce vas s kojima koliko-toliko redovno razmenim po komentar/lajk/poruku, među ostatkom gostiju ovog bloga postoji neki dovoljno debeli bambus da i ovu zadnju rečenicu shvati ozbiljno. rodila majka držalju za pijuk.)

kolko mi ono beše falilo za krug oko Zemlje u zadnjih 12 godina?
sad sam na 39,962 km, fali 38 km do 40,000.
+ onih 75 preko četres iljada, to je skupa 113 km.
gde sam ja to?
STIGAO SAM U SVILAJNAC!!!!!
zamislite taj krug, jebote kolika je planeta, otrčao čovek do portugalije pa dalje po vodi ko isus do amerike gornje, pa od bostona do san franciska sve peške pa opet malo po vodi šljap šljap pa japan koreja kao kad preko potoka prelaziš s kamena na kamen, pa kiiiiiiiiina dugačka ko januar, pa hop cup himalaji iran turska I EVO ME NOĆIVAM U SVILAJNCU LEBAC TI POLJUBIM VEĆ OSEĆAM MIRIS TRAVE ŠUMADIJSKE VRATIO SE DOMU SVOME. 

tačnije, evo sad računam, izgleda da sam tik izašao iz Svilajnca. ima tu jedno malo selo. nema ga na karti. ušao sam u prodavnicu u kojoj se oseća koncentrat za piliće, i nameštam se da zaspim. oko mene još 6-7 ljudi, sve neki dobar i miran svet. nema televizora. gledamo u pod.

sad jedino ostaje pitanje da li ću prvo da pretrčim ovih 96 km, što mi fale do 1000 u januaru, ili ću prvo da pretrčim tih 113 km od svilajnca do kuće, pa da završim "put oko sveta u 12 godina". ako razumete pitanje. jer ga ja ne razumem.

Nema komentara:

Objavi komentar