20 svibnja 2016

idi mi dođi mi

Trčim juče one krugove pored Manastira, svašta mi proleće kroz glavu.
Kad sam gotovo iscrpeo sva razmišljanja na temu trčanja, određivanja idealnog tempa, izdržljivosti, umora, odmora, prođe pored mene neki auto, i ja onako mahinalno pogledah prema grudima/stomaku, da bih se setio koji dres imam na sebi.
Ponekad se tako zabavljam idejom da je neko u takvoj vukojebini video natpis Zagreb Maraton ili slično. Vidim odmah da sam u dresu Plitvička Jezera, onaj tanki beli najk. Setih se lako, jer sam ga i juče nosio ali se za onih 10km nisam ništa oznojio pa sam ga ostavio "za još jednom". OPASNO dobar dres, iako ima kratke rukave možeš da ga nosiš na +35° i biće ti duplo prijatnije nego u bilo kojem od ovih jeftinih plastikanjaca na bretele.

Trčim dalje i razmišljam o toj POMAMI među organizatorima trka, NAROČITO među ovim novopečenim, da te dresove doživljavaju kao neku borbu za prestiž. Napraviš trčicu u Donjim Prdilovcima, pompezno je najaviš kao Prvi Donjoprdilovački Polumaraton, naštampaš to slovima veličine da se vide s Marsa, i još si duboko ubeđen kako ću ja doživotno trenirati isključivo u toj tvojoj plastičnoj kreaciji, počastvovan što će mi na leđima svetleti reklama Donji Prdilovci.

Pa mislim udari se nekom macolom po glavi, osvesti se malo, jadni čoveče. Imaš li poštovanja za išta drugo osim za svoju selendru, i za moje pare? Gde sam tu ja kao trkač, kao čovek? Kažeš mi startnina 1500 dinara ALI U NJU JE UKLJUČENA PLASTIČNA MAJICA. Pa hajde dođi ti kod mene u pekaru, kaži "dajte mi kilo leba", a ja ti kažem DANAS HLEB HILJADU DINARA, ALI UZ NJEGA DOBIJEŠ I GIBANICU I JOGURT. Ajde mi reci da li si toliki idiot, da se ne bi zapitao zašto kilo leba plaćaš hiljadu dinara!?

Trčim tako i razmišljam, veoma bih cenio svakog organizatora koji bi poštovao ostatak trkača, i koji bi poštovao činjenicu da to nije svet koji olako razbacuje pare na sve i svašta, koji poštuje njihov rad i njihovu platu, i njihovu želju da svoj novac rasporede kako oni žele.

Ako mi napišeš da startnina košta 200 dinara, imam broj i vodu na 4 mesta, mogu da je uplatim na startu bez ikakve poštarine i drkanja po bankama, da startnina sa pamučnom majicom košta 500 dinara, staviš sliku majice, uplata unapred, da je startnina sa plastičnom majicom 700 dinara, da se uplati mesec dana unapred, okačiš sliku fino imate majice zelene crvene bele pa izvolte, ne razumem kako možeš da propadneš kao Organizator ako si se obezbedio da nećeš uzalud naštampati 1000 majica pa ti sve ostanu u gepeku. Ali nećeš unapred propasti kao Čovek, to je sigurno.

A to što ti PODRAZUMEVAŠ da je meni ČAST da ja nosim plastičnu majicu iz Donjih Prdilovaca, pa kad me već bog tako pogledao sa simpatijama a ja barem da mu se odužim time što ću ti majicu i medalju i sve živo platiti dva meseca unapred, e tu si se prevario druže.

*************************
     Ovde skroz na stranu tema o medaljama koje su zamišljene kao nešto što ZARADIŠ, a ne što kupiš unapred. Ako izdržiš nešto, dobiješ medalju. DOBIJEŠ, a ne kupiš. Zamisli oglas "učešće u ratu 1000 evra mesečno, uračunata medalja za hrabrost kvalitetna livena 225 grama sa pozlaćenom trakom". Dotle je sišao taj poremećeni pristup tržištu da mi medalju nude kao šargarepu na kraju štapa, vidi šta ćeš dobiti na našoj trci, uplati unapred 20 evra za ovu sjajnu medalju i sad umri na stazi da do nje dođeš, jebiga kad si je već unapred uplatio. Medalja je postala sve samo ne nagrada, medalja je postala simbol poraza ideje naprezanja, jer više ne trpiš da bi došao do cilja nekog teškog maratona ni zbog sebe, ni zbog rezultata, ni zbog časti, nego eto da ti ne propadne akcija u supermarketu, "jebote moram da požurim ostaću bez artikla sa promotivnog plakata!". Sutra da napišeš "medalje samo za 100 prvoplasiranih" svi bi se nadrkali i više od 100 ih ne bi ni došlo jer onih preostalih 300 više ne mogu da se prošetaju držeći se za rukice i opaljujući selfije, bitno im je samo preći liniju cilja i eto uplaćene medaljice oko vrata.

*************************

Ono što 90% novopečenih trkača ne kapira, to je da velikom startninom uplaćenom unapred, TRKAČI POSTAJU SPONZORI. Ako ti uzmeš 500 velikih startnina unapred, onda barem napiši na majici samo ime trke i gotovo, kao što rade svi organizatori u Hrvatskoj. Ako je startnina besplatna, onda na majici napiši imena sponzora, našaraj je kao strip, u tom slučaju se ja NIŠTA ne pitam i nemam prava da se bunim.


Onda neko napravi trku koju mu ja finansijski pokrijem dva meseca unapred i još odalami startninu kao da su dresovi od svile a ne od plastike, baja se obezbedio da neće propasti a ostaće mu i nešto džeparca, ja dođem na trku da uzmem majicu a na majici osim natpisa Donji Prdilovci preko celih leđa još i naštampani sponzori trke pizzerija KURAC, štamparija PALAC, hemijska čistiona OVO-ONO, i bračna agencija IDI MI DOĐI MI.

I šta sam ja na kraju uradio: umesto da sam otišao u sportsku radnju i kupio Puma majicu na kojoj piše Puma i ništa više, ja sam otišao u Donje Prdilovce da bih podigao majicu koju sam na neviđeno platio dva meseca unapred, i do kraja života će za mnom po gradu da dovikuju "protrča opet ona budala što joj na leđima piše KURAC - PALAC - OVO-ONO - IDI MI DOĐI MI".



No kao i obično, sve ovo ja džabe pišem, pametnih ima 1% a svima ostalima su mozgovi već isprani u ovoj državi i svi već veruju da sve što rade, rade "jer tako mora da bude". Da mu kažeš uplati sad 100 evra za novosadski maraton 2029-te godine, oni bi uplatili. Zbog majice. Jer će za 13 godina da košta 200 evra.

Što reče Ljuba Moljac, moj san je da zakupim Metropoliten Operu za jedno veče. I napišem "Veče za odabrane, sa ljubom moljcem, karta milion dolara. Dosta mi je da dođe pet budala i ja se obogatio". E, slično tako... Stoga imajte posebno poštovanje za sve koji vas ne siluju da svaku krpu morate da rezervišete unapred, jer je mnogim "Organizatorima" ta krpa važnija i od precizno izmerene staze, i od kvaliteta okrepe, i od kvaliteta startnog broja koji si po letnjem danu uneo u cilj u 17 mokrih parčića, i od toga da se sete da volonterima kažu da pruže ruku s vodom a ne da moraš kroz krivinu da pretrčiš 70 metara u krug da bi sa stola dograbio čašu, i od toga da se na kraju svi raziđemo u duboku noć a profesionalci s čipovima i laptopovima da nam kažu "... a rezultati po kategorijama će biti obrađeni u ranim jutarnjim časovima". Još ih je puno koji ništa od toga ne umeju. Ali da traže pare za majice dva meseca unapred, eeeee to su prvo naučili.

Nema komentara:

Objavi komentar