Ali danas nemate sreće, trčao sam krugove pored Manastira i imam napad hrišćanskog prosvetljenja, biću i na blogu duša od čoveka, evi staviću sâm sebi jedno lepo srce.
Ceo dan bih samo širio ljubav po ovom predivnom Svetu, jebo mu pas mater.
Dakle da prekinem sa izlivima emocija, na dosadnom grafikonu se vidi uspon navr Ćelijskog brda, pa 4 kruga na Manastir, i na kraju spust na reku Gradac odakle sam krenuo.
Tu me je čekao taksi (što ga Milijana jaše, u teoriji i u praksi).
Da ne poveruješ kako brzina tačno prati promene nadmorske visine, ovo je neverovatno!
SVA 4 PUTA SAM TRČAO BRŽE NIZBRDO NEGO UZBRDO.
I pulsevi, isto da ne poveruješ, uzbrdo se dignu nizbrdo se spuste, kao da izvinete... nema veze.
I frekvencija trčanja, uzbrdo bude sporija, a nizbrdooooo se vrte nogice kao ringišpil, kao mikser dok mutiš šlag za jagode :-)
To opet širim ljubav u želji da pocrkaju ovi što samo jedu sveže i presno, onda kad im kažeš "ali sa šlagom" jooojjjj seku vene uzduž i puštaju neke čudne zvuke kao kad se u februaru jebu mačke.
I sve u svemu, pretrčao sam okruglo polumaraton za okruglo 2 sata, što ćete mi oprostiti jer je imao okruglo 800m uspona i okruglo 800m spusta, a i više od okruglo pola staze je bio makadam/kamenjar.
Nema komentara:
Objavi komentar