baš sam se fino provodio zadnjih sat vremena,
slikovito objašnjavao zašto je bolje pisati nego samo razmišljati,
unakrsno upoređivao svoje trke kroz vikende i kroz sezone,
došao do svakakvih zanimljivih zaključaka,
i kad sam skoknuo da proverim neke rezultate na internetu i vratio se,
vidim da mi blog nije sačuvan kao skica nego je jednostavno nestao.
sve to ne umanjuje mnogo MOJ večerašnji provod,
ali pošto kao "sportski bloger" (ono što praktično više ne postoji)
volim da te doživljaje sa trka podelim sa društvancetom koje to zanima,
sad mi je krivo zbog te "nesreće u sreći".
a nakon sat vremena u nekom čudnom položaju na krevetu,
nisam toliki mazohista da bih sve pokušao da ponovim ispočetka.
za pola sata idemo na završno veče samoborskog jazz festivala,
gradski orkestar će kao i svake godine da cepa swing i dixieland.
Nema komentara:
Objavi komentar