7

juče sam toliko čitao o srastanjima preloma da sam u mislima hiljadu puta prešao taj put 3-4 nedelje napred pa nazad kroz vreme, i kad sam uveče shvatio da je još uvek ista ona subota u kojoj sam počeo čitanje, došlo mi da se ubijem :-)

sedmi dan, hmm

evo kako stojim kad sam ubeđen da sam se ispravio.
levo na slici rame je prenisko i previše ka unutra, sav sam povijen na drugu stranu, verovatno da ta ruka što manje visi na ramenu.

malo sam zamaskirao grudi da mi se ne vide tragovi od metaka :-)
ma šalim se, nego zbog obožavateljki, da me ne sanjaju :-P
boje nisu fotošopirane, ovako izgleda podliv.
ispod pazuha je bordo, valjda i ovo pređe u neku okeansku nijansu :-)

one bandaže sam skinuo na sat-dva,
pa smo ovako jednu majicu navukli kroz rukave samo na leđa, i ostatak je lola uvezala u mašnu da dodatno dotegne.
tako sam uspeo polako sa rukom u džepu da prošetam 5+1km sa kučićima.

inače ona potpora za rame koju stvarno lepo naprave momci u "gipsari" (soba do ambulante) je predebela, i preko toga nema šanse da obučeš ni duks a kamoli jaknu, kao preko ranca da se oblačim.
pa otud ovaj experiment.

eto smejao sam se riječkim ..čkama što ne smeju da održe ligu po makadamu zbog dela staze pod snegom, a na kraju sam ja završio na poštedi tokom celog februara.
sva sreća da nisam mačka, pa ništa važno ne propuštam :-)