koliko kapiram, kad malo opustim rame, ovaj everest krene u vis kroz kožu, a kad zategnem rame ka natrag, on potone u ovaj otok (ne kao ostrvo nego kao oteklina) pa se grudna i ramena polovina ključne kosti poravnaju.
zato se valjda nosi ona ruksak-utega da bi držala ramena zaturena, kao kad u folklornim emisijama raspale kolce :-)
od mene definitivno nećete imati sportskih vesti do kraja meseca, a ako ranije dospem u stanje da mogu da se normalno istuširam, možda pokušam neku šetnju ili nešto na trenažeru.
obzirom da mi je teško i sedenje i ležanje i držanje bilo čega u rukama tipa tablet ili mobilni, nisam baš ushićen idejama da pišem neke silne blogove o propasti čovečanstva i slične viceve, pa će i to sačekati da prođe ova prva faza preloma zvana Prebrojavam Zvezde Pri Svakom Pokretu.
4x2 tablete protiv bolova mi ništa ne pomažu, pa ne smem ni da pomislim kako je onima koji poštuju uputstvo da je 6 dnevno maksimalna doza. prve noći sam spavao 2x po pola sata, a noćas 2x sat, noćas očekujem prve halucinacije.
koliko juče smo gledali prognoze za vikend i procenjivali mogućnosti da skoknemo u Tupljak na kolo zimske lige koje smo nekome odavno obećali, ali eto, život pukne gde petarda neće.
obzirom da me je u Hitnoj pregledao hirurg, tek sutra (nakon čitava 72h) ću imati čast da sretnem ortopeda, koji će u kompjuteru naći rendgenske snimke i reći mi na šta liči ovaj pičvajz ispod površine kože; oćemol' operisati nešto ili gađamo na kartu strpljenja, koliko ću nositi one osmice na grbači, i kad je sledeća kontrola.
Nema komentara:
Objavi komentar