10

danas pišem samo o treningu,

neće biti nikakvih anegdota ni životnih lekcija

krenuo sam sa idejom da otrčim 2km zagrevuckanja, 

pa onda uspon od 5.2km do prevoja ka manastiru Lelić, 

i da se istim putem (najverovatnije) vratim lagano nazad.

dakle ideja je bila "5km tempo trčanja uzbrdo".

međutim nakon 800-900m sam shvatio da je put 

pod snegom/ugaženim/bljuzgavim i da od trčanja neće biti ništa.

nije mi se šlajfovalo, ipak, ako već postoje čisti putevi, zašto izgubiti dan?

brzo sam promenio plan, da ne kažem "u hodu" (igra reči) tj. u trku :-)

stisnuo sam LAP i okrenuo nazad nizbrdo ka glavnom putu.
i tako 3x (tri puta)
većao sam u sebi da li da idem 4x, 5x, ali sam ostavio nešto i za kasnije.
kako sezona bude odmicala ići ću više, ali od nečeg mora da se počne.

(isto tako sam prekjuče trčeći Tempić okrenuo na 9km od kuće za total od 18km trčanja, znajući da ću tom stazom uglavnom trčati 21km ili 27km kad dođe lepo vreme, pa sam "ostavio nešto napretka za bolje dane" umesto da se zaletim kao sivonja, baš prvog dana ove godine koji je bio u plusu)

OSEĆAJ:

osećaj sam... izgubio!!! :-)
ili nisam? nemam pojma.
zanemarite ove podatke "distance" jer sam 6 puta trčao između dve iste tačke, u metar. šta je sat merio nije bitno, važne su sekunde a ne njegovi metri.

misleći da idem isti tempo, nakon odmarajućeg kilometra nizbrdo, druga "deonica" je bila naravno brža jer ne trčiš istim naporom konstantan uspon od 5km (planiran) i 3x kilometar uzbrdo. to što je deonica sa "rezerviranih" 5'33'' sišla na 5'13'' je dakle sasvim očekivano. no tu sam trebao da se zadržim, a ne da treću raspalim za 5'04''. očigledno je to i presudilo da se zaustavim na trećoj, jer da sam išao istih onih 5'15''-ak verovatno bih se osećao rad da ustrčim još jednu.

to je onaj uvek isti trik da od straha da ćeš usporiti, počneš da ubrzavaš. pa je malo što ti je ionako svaka sledeća deonica teža, koliko god da ih radiš i koliko god da su dugačke, nego još na sve to dodaš "zapršku" jer moraš svaku sledeću da uradiš par sekundi brže. tja!

kad sam se treći put spustio na put za Debelo Brdo, nakon stotinak metara sam skontao da ću se za kraj loše provesti ako budem i dalje rastrčavao dok me kola prskaju jer je sa obe strane puta breg od snega koji je napravila grtalica, a između ta dva brega je nešto na pola između magistralnog puta i korita nekakvog potoka.

šljis, šljissss. ma da ja ubrzam? u deliću sekunde sam prešaltao iz druge u treću, i odmah nakon desetak koraka u četvrtu. nakon 2.1km sam se bio tako zalaufao da mi je bilo prosto žao da stanem, no tu na izlasku iz šireg centra me je čekala bicikla sa šuškavcem, pa sam ipak stao. iz te tačke doslovno nisam imao kuda dalje da trčim, jer je svaka ulica bila poplavljena bljuzgom. nema veze, dosta je i 10km. napravio sam polukrug oko grada od 10-ak kilometara, umesto rastrčavanja - razvozavanje! kao da je leto, a ne februar.

da stvar bude zanimljivija jutros smo sa psima otišli u malo duže pešačenje, a od juče sam navukao neki bol u leđima jer sam se nakon lupanja leda popeo da raskrčim tavan. tako da sam negde između 12-14h mislio da postoje velike šanse da današnji trening preskočim, bilo da bih radije trčao ili seo na trenažer i vrteo trkačku. no eto, malo jača kafa, jedan diklofenak, dođosmo do juriša i sad sam spokojan sve do prekosutra kao meda u zimskom snu.