BROOKS MUŠKE PATIKE LAUNCH 3
Šta reći osim da mi je žao što ne trčim i ne treba mi više patika
dok iz kuće ne pobacam još barem nekoliko pari... Planirao sam da na proleće opet
slikam "prvu petorku" i da tokom mart-april-maja iznosim te
najstarije koje su već jednim đonom u ... ali mi se nije dalo.
Što se tiče ključnjače (odvratnog li izraza, nije čudo što se
zadržao još samo u zaostalim krajevima) kad krenem da napipavam otok deluje
veličine KAJsije/ŠTAsije/marelice, baš u onoj rupi gde klavikula zavije u
krivinu. Očigledno je prelom baš tu, "u ćošku".
Na slici se vidi razlika između 11.02. dakle 5 dana nakon pada, i
juče 18.02. dakle 12 dana nakon pada. Veličina džombe je uobičajena i verovatno
ćete moći da je opipate (besplatno!) na nekoj trci tamo u maju. Nadam se da će
do sledećeg proleća malo da se izduva :-P
Čak sam i prestao da razmišljam o ponovnom trčanju. Prosto ne
znam ni o čemu bih razmišljao. Čemu Planovi, kad ne znam šta ću moći. Da li će
me boleti rame nakon par minuta ili pola sata. Bez bandaže? Možda ću morati da
čekam tople dane, da bih mogao bez previše presvlačenja da pravim pauze. Najsigurnije
je ne saplesti se i ne pasti ponovo, u slučaju hladnog vremena mogu da odignem točak na
trenažeru pa da vidim kako mi to ide.
Kako uopšte izgleda minimalistički trening? Zagrevanje desetak
minuta, malo vežbi u školskom dvorištu. Krug od 250m brzo, pa pola kruga šetnje
sa rukom u marami koja mi visi oko vrata. Pa tako desetak puta. Zvuči zanimljivo.
Nakon mesec ili još više pešačenja ili sedenja, SVE će mi biti zanimljivo :-)
Ionako se u meni svo vreme svađaju dvojica (obično ih je više!)
jer jedan nekako misli da svaka godina mora da bude više-manje ista, a drugi se
pita gde to piše da se nešto mora.
Nema komentara:
Objavi komentar