ponedjeljak, 9. srpnja 2018.

1601

Piše u Bloggeru da imam do sinoć 1600 objavljenih postova, dakle ovaj i još 8 pa jedna milja! Jedini put kada sam na treningu trčao "milje" išao sam naravno po 1600m, bez onih 9.34m, jer na asfaltu imam samo crtice na svakih 100m, pa sam onda išao 1600 jako 400 lagano i tako desetak puta. Prvi deo sam išao blago uzbrdo i nekoliko puta prestigao par na biciklama, pa onda oni mene... i prilikom prvog sledećeg laganog dela kada su me prestizali, morao sam reći - izvinite, ja imam u planu ovakav trening malo brzo malo lagano, nije ništa lično - na šta su se oboje nasmejali a nadam se da sam im usput razbio i poneku nedoumicu glede toga da li sam normalan ili pomalo lud.

Kao i sa ovom miljom, izgleda da ne postoji reč na temu koje se ne mogu setiti neke anegdote. Eto nakon dva dana bez interneta (NEMOJTE nikada ići u Snežnu Kraljicu, ono je šator a ne hotel) sam pročitao i Ivanov blog (sretan rođendan sa par dana zakašnjenja!) i primetio da mi već poodavno ne dolaze astrološki postovi onog drugog dragog mi Ivana, pa moram proveriti da li mi on možda nije prijatelj samo na "onom drugom" profilu kojeg koristim u trkačkoj vansezoni. 

Polako se stišava halabuka oko sljemenskog maratona pa se opet malo lakše diše i svet se vraća pravim atletskim trkama gde je na medaljama uglavnom trkač a organizator uglavnom odgovara za stazu. 

Kad smo već kod rokenrola (pronađi uljeza), koji po meni nema ama baš nikakve veze sa atletikom, bilo bi zanimljivo videti kako bi ovi današnji hipsteri sa laptopićima i tabletima uspeli da naprave Woodstock. Prva objava u eventu bi bila da se pozornica nije napravila sama jer niko nema motorku, u drugoj bi najavili da je levo blato a desno potok koji je odneo put, treća da ko je uplatio medalju u obliku žabe (jer se radi o rok koncertu, pa jelte, logično) uplatio je i više nema rezervacija, četvrta da je objavljen trek dolaska do farme pa dobro nam došli, i peta iznenađenje da su stigle i narukvice u zadnji čas i da svi mogu odahnuti. 

A može i na temu trenutno aktuelnog tur d fransa, Petar Sagan je za pobedu u etapi dobio statuu gole Patricije Kaas (jer smo u francuskoj jelte) a umesto žute majice dobio je dres sa divljom svinjom (pošto je biciklizam blizu trčanja a trčanje je blizu rokenrola pa zbog toga divlja svinja, of kors, uvek postoji neka logika). Eto sada kada sam sve objasnio, nekako mi je lakše, sve kockice su se složile. 

Da završim sa svim tim hipsterajem koji je pomogao opštoj cirkuzaciji trčanja, uopšte mi nije žao što nismo kući doneli nijednu medalju sa sljemena, jer mi nijednog trenutka nije bilo jasno zašto bi divlja svinja na medalji trebala biti zamenjena još jednim omotom nekog rok albuma. Koga god zanima ta vrsta muzike on taj omot već ima kod kuće, kao i majicu sa motivom prelamanja svetlosti. A kome god se trči krug ili ceo maraton, valjda bi trebala da mu bude dovoljna motivacija to što će pretrčati željenu stazu, a ne neka đinđuva u startnom paketu. Osim što je trčanje postalo zabava, postalo je i buvljak. Uplati pa odnesi kući punu kesu šareniša. Na stranu to što mi se povraća od samog pominjanja imena trke koje u sebi nosi pivo ili vino, to je očigledno već neka teža dijagnoza poremećaja pobrkanih lončića. No dobro, šta god donosi zaradu biće sve popularnije, pa uskoro očekujem i Trku Rakije a odmah za njom i Trku Govana. Samo se vi smejte, ali za par godina ćete reći - e kada je Sale to napisao držali smo se za trbuhe od smeha a gle sad zatvorene prijave za trku govana jer je već 1000 prijavljenih i plaćenih startnih paketa.

A od 15-ak kilograma medalja koje imamo, jedino mi je glupo ikome pokazati onu sa hendriksom, jer uopšte ne deluje kao medalja sa polumaratona. Više kao kada ti na festivalima daju narukvicu da s njom ulaziš/izlaziš u wc i po pivo pa se vraćaš na ovaj stejdž i onaj stejdž, tako i ovo izgleda kao neka ogrlica/klepetuša za nekakav rok koncert. Da je pokažeš nekom treneru stadionskog atletskog kluba, pitao bi te jesi li to bio najbrži od pankera ili od narkomana ili od čega već. Kaže tašta a gde je ovde trkač, rekoh pa to je ovaj na slici samo on vikendom ujutru ide na dužinu a uveče svira po svadbama pa trči s jedne na drugu i nosi gitaru na leđima, to mu dođu deonice. Siroti hendriks, sad se u grobu prevrće. Sve nešto mislim da je HR repki doneo lošu karmu na zadnjem prvenstvu kada sve kolektivno popucaše. Neko je hteo da sa onim šatorom deluje veći jebač od svih trkača, a na kraju je ispalo da su trkači veći trkači od wannabe jebača. Možda i tu ima neke logike, kao i sa onim gore žabama, ko to može znati (samo neki bloger ljut, što ih prstom prati).

1 komentar:

  1. Hvala za čestitke sa još većim zakašnjenjem. Ti si bio dva dana bez interneta, a ja za rođendan dobio poklon od HT-a i već sam peti dan bez interneta, teve i telefona. Ha, ha, lijepi poklon. Tako je to kad živiš u ...stanu. Jesi li se to opet švercao na utrci, nema te nigdje? Jadni promotori utrka sa nama dvoje! Ti se švercaš, a ja niti ne idem na utrke.

    OdgovoriIzbriši