nameštam font na normal a ono mi se nešto uvećalo kao da sam stavio lupu umesto naočara
stotinu kompjutera i telefona, dvesta podešavanja
a na kraju sve isto, sto žena - dvesta sisa
evo sada kada sam lupio i tu glupost, nekako spontano sam proverio nešto
kliknuo sam na trickeri.točka.com i pogledao da li moj blog još uvek kleči tamo u donjem desnom uglu
i tamo je!
hvala trickeri, ne znam ni otkud vam taj virus-na-budalu ni zašto trpite budalu evo već tuce godina...
biće da nas je sve inficirala ona "medica" u pazinu, posle lige petkom
a ja, gde sam, šta radim, pitam sebe a on nema odgovora
čitam blogove ovih par poslednjih mohikanaca,
kolega maratonaca koji još uvek nešto nažvrljaju
pardon, naškrabaju, "nažvrljati" je za sliku valjda
kažem zbog ovih koji se još uvek sećaju našeg maternjeg,
dok je imao fond reči u desetinama hiljada,
a ovim modernim je fond u desetinama, bez hiljada, eh
elem nakon previše grmljavina i pljuskova, pokušaja da zaboravim da je leto uopšte i došlo, jer sve mi se čini da će isto tako neprimetno i otići, i to PRE-uskoro, sedim sad ovako u jednom letnjem popodnevu, izbačen iz koloseka
da je samo zima, zavalio bih se u fotelju i počeo sa odmorom i uživanjem, jer evo za minut bi bio totalni mrak!
a leto, .ebucka te u zdrav mozak, kaže da dan traje još 4 sata!
PA ŠTA SAD DA RADIM JOŠ 4 SATA, SUNAC TI ŽARKI???
jutros sam išao na trčkaranje, sreo neku vojsku i skontao da imaju neki marš, kros, orijentaciju
jednom sam solidno pomogao da shvati gde je uopšte došao, i gde mu je sledeća kontrola
dali su im fotokopirane mape i to tako loše umnožene da se već razmazuju pod prstima, ali im nisu dali kompase, pa čak ako i znaš gde si ajd čik pogodi gde si zaista i šta ti je levo a šta negde dole južno, tamara
planirao sam puno više no osim bicikle od-do trčanja jedva da sam utrošio sat vremena
popodne sam opet krenuo biciklom no olujni vetar i munje su me vratili sa brda nad gradom, pa sam pokunjen otrčao naj-mini-mikro-nano-femto-ato trening od DVA KILOMETRA
uleteo sam u školsko dvorište, kiša je već počinjala, grmelo je i treslo se sve jače i jače
krug 250m, treba mi samo osam krugova, bože smiluj mi se
prva 4 kruga ubrzanje na pravcu, džoging kroz krivinu
pa onda još 4 kruga jakog tempa, pre nego što beton postane bara
taj prvi "ubrzaj-uspori" je izašao za 4'20'', a drugi "požuri!" za 3'32''
nikakva zagrevanja ni pripreme, pravo s bicikle u pljusak
da li mi je ovo bilo zadnje trčanje pred Sljemenski, nemam pojma
život ne pita, inspiraciju ne zanimaju planovi
divim se ljudima koji imaju planove, ja kao matematičar, ali ih i sažaljevam, ja kao pesnik
još jedan sukob interesa
Nema komentara:
Objavi komentar