za muškarce to nekako ne ide, moraš biti seka-persa da bi Medvednik zvao Meda ili Ivančicu Iva, otkud znam.
zanimljivo je a možda i nije da u blizini imamo Medvednik kao što zagrepčani imaju Medvednicu (zašto nije medvJednica???).
Medvednik je visok 1244m a poslednje selo u podnožju (Stave) se nalazi na 356m nadmorske pa bi uspon odatle do vrha Medvednika bio 888 metara, dok je razlika između trga Baneta Jelačića (134m) i Sljemena (1033m) samo malo veća i iznosi 899m.
ako bi hteli da se takmičimo "čiji je veći" mogao bih da krenem sa asfalta koji se penje u Stave nekih par stotina metara ranije, a unutar 1km odatle može da se tačno pronađe tačka sa koje bi do vrha Medvednika bilo 900m uspona, eto ako bi baš imalo svrhe.
drugi podatak je dužina i koliko znam trka na Sljeme je 13.7km dok sam ja juče do razdvajanja mog kruga (oko 900m nadmorske) od staze koja vodi na vrh Medvednika utrošio 9km, i mislim da je ostatak uspona sigurno kraći jer treba pokriti samo 350-ak metara uspona koji je dosta strmiji od 10%.
no kao što sam i najavio, nekoliko puta planirani pohod je opet skraćen na običan krug od 22km i opet nisam imao toliko viška vremena da se popnem i do vrha. krenuo sam umoran, nekako odvezao biciklu ta 24 kilometra i ostavio je u centru sela (?), i na totalno drvenim nogama počeo da trčkaram. koliko god bilo sporo (oko 6'30''/km) dodatno sam usporio, skratio korake i smanjio frekvenciju u neki lenji tromi truptaj. tada sam mislio da ću po svoj prilici morati da se zadovoljim nekim manjim kružićem od 10-12-15km. no nekako sam uhvatio ritam, sporo sporo sporo ali ide ide ide. strmo po kamenju i makadamu koji je od zemlje napravio prašinu, dok je na mestima gde zaravni bilo vlažno blatnjavo sa pokojom baruštinom.
najzanimljivije sa jučerašnjeg trčanja je upravo to. krenuo sam mrtav umoran, pretrčao ceo krug za 2h15', i strčao na početno mesto jednako tako umoran, ALI NE VIŠE. logično je da nakon 22 planinska kilometra budeš primetno umorniji nego na početku, u kakvom god stanju krenuo. ali eto.
pred kraj sam solidno i ogladneo pa sam na par mesta dograbio po par šljiva koje su se nalazile uz sam uzani putić, no bile su još zelene pa sam nešto kasnije zastao i najeo se divljih kupina koje izgleda niko u selu ne voli. do pre neku godinu bi to deca sve pobrstila a bogme i stariji ljudi koji prolaze, a u ovo novo vreme izgleda da ih niko ni ne primećuje. svašta. divlje kupine potpuno zrele na 600-700m nadmorske, pored asfaltića kojim prođe jedan auto na sat vremena, oprane jučerašnjim pljuskovima, ne znam postoji li nešto ukusnije i zdravije.
Nema komentara:
Objavi komentar