ponedjeljak, 30. srpnja 2018.

jaho

otišao sam biciklom desetak kilometara uz reku pa se na jednom mostiću malo razgibavao i sad sam evo seo da uz žubor nešto napišem.

dan nakon jahorine sam kao da sam jah'o bika sat i po a ne trčao. naravno, pa ni za sljemenski nisam posebno trenirao nego mi je jedino važno bilo (da postanem levo krilo) da letim svakog vikenda sa jednog halfa na drugi.

no za sljemenski ti ni ne trebaju posebne pripreme jer par oštrih mesta možeš uzhodati a osim one kratke stazice sve ostale nizbrdice su pitome i blage što se sve lako savlada i iz cestovnog treninga.

jahorina je pak naj hard core planinsko trčanje sa strmim usponima kroz blato i korov, spust ski stazama i slično. nagiba od 20+ % koliko ti duša ište, a za to ipak treba biti treniran i pripremljen.

i lagan!
a ja sam se u mesecu predaha i "laganice" vratio onih kilo i po u plus tako da sam na trci još i dobro prošao koliko sam joj neozbiljno i šarlatanski pristupio. na kraju sam završio "usamljeno šesti", nikog na vidiku ni ispred ni iza, a samo nas je devet (od 118 koliko je završilo) ušlo ispod sat i po.

očito je došao trenutak da se iz off tj izletničke faze polako aktiviram nazad u koliko-toliko ozbiljno trčanje. eto septembra iza ugla, valja na vreme pronaći sledeće ciljeve pa će se oni već pobrinuti za uskrsnuće motivacije.

Nema komentara:

Objavi komentar