glupi avgust

moram priznati da se avgust završio zaista trešnjom na šlagu na torti i stvarno ne znam čime sam to zaslužio.

a sve je krenulo kao totalna propast, mislim ta trešnja i taj šlag, pa i torta.

nisam ni znao šta bih smislio danas nakon onako haotičnog dana.

ujutru sam otišao na trčanje, posao nije bio naročito lak, posle posla sam otišao na tri sata MTB-a tokom čega sam bogme imao i dosta vremena u ružičastom (baš da ne slažem da je bilo "u crvenom") i nakon svega sam uveče dobio BioNTech bez šlaga.

malo boli rame ali sam ipak uspeo da nakupim dovoljno čvrstog sna između silnih prevrtanja i obrtanja.

jutros naravno ništa osim pola sata rekreativnog vozikanja pred posao, nisam ni znao šta treba ni šta mogu ni šta ne treba da radim, nisam stigao ni da guglam.

50% dobije temperaturu ostalih 50% bolove u mišićima i još nešto % nemam pojma šta, uglavnom ništa dramatično nisam osećao osim tog ramena, temperature bogu hvala jok.

i zgledam se tako, nit mi se trči niti imam pojma šta bih radio, ajd da napumpam trkačku jer je ona valjda lakša od mtb-a, ipak 10kg naspram 14kg (sa pumpom i rez gumom) bez vode.
problem je što na mtb-u uvek vrtim sitno i gledam da nikada ne ostanem bez obrtaja, kao kad vučeš prikolicu uzbrdo, nećeš ić četvrtom.

a problem je šta?
problem je što na road bike uopšte nemaš ni prvu ni drugu, sve kreće od treće, gle to je čak i kao neka rima.

najsitniji prenos ti je da ideš nekih 20 km/h a pošto ja nisam fausto kopi logično je da kad me spiči vetar neću na oštrom usponu ići bitno preko 10 km/h što znači da ću ostati na jaojao 50-ak obrtaja što je mogu vam reći poprilično BOLNO za one koji nisu trenirali.

a ja od kraja zime i onog toplog marta nisam uopšte seo na trkačku, samo jednom a i tada su mi se raspala leđa na vožnjici od samo 60km.

blog se već otegao pa ću da sažmem ostatak.

prvi sat mi se plakalo i došlo mi da na uzbrdicama siđem i da guram biciklu.

drugi sat sam odvezao tongue in cheek nadajući se da ću se nekako ipak dokotrljati kući.

u trećem satu sam imao najoštriji uspon i z-a-i-s-t-a nisam imao pojma da li je moguće da sam od mtb-a baš toliko neutreniran za road bike, ili me noge tako neverovatno bole od vakcine tj reakcije.

u četvrtom satu sam konačno okrenuo niz vetar koji je sve do tad pokušavao da me ubije i nekako sam se dokotrljao do kuće.

napunih sveukupno dva sprata kuće preko 1000m uspona.
sad kad sam popio dva bezalkoholna mogu i noge da me bole, baš me briga, još malo pa na spavanje da nadoknadim ono prevrtanje od prošle noći.

tri zanimljive stvari

"na obali reke Pedre primila sam treću dozu"

prva zanimljiva stvar je što mi je sinoćni blog ispao skroz ok formatiran iako sam ga nakucao na telefonu dok sam na tv-u uporedo gledao Vueltu, rekoh garant će da ispadne neka papazjanija kad ono ništa
koliko god da sam zadovoljan nekako sam više razočaran, time što sam pogrešno predviđao

druga zanimljiva stvar je da sam jutros isprobao tartan stazu u parkiću koja je sve samo ne predviđena za trčanje

naime ostavili su isti "dizajn" od ranije dok je tu bila ona terrarossa sa nekoliko oštrih krivinica kao da tuda treba da se kreće neki robot koji u desetinki sekunde precizno menja azimut

ili kako se već kaže

najgore je na vrhu tog nagiba, ne mogu reći uspona, gde u krivini postoji bukvalno lakat zavijanje kroz koje se teško može proći brže od 12-13km/h iako je nazovi nizbrdo

možda bi bilo bolje da se trči kontra krug no to zahteva trenutak kada tuda ne trči niko drugi jer će da ispadneš da si se namerno pretvorio u česticu kojoj bi se sudaralo sa drugima

a obzirom da je danas na stazi bila još samo jedna žena, zvučalo bi malo nezgodno da kažem "imao sam sudar na trim stazi", hmm, hmmm

tako sam nakon one dužine po kiši dodao taj mali kružić po perivoju (nisam ni znao za tu reč dok negde nisam video trku koja se tako zove, dal gradiška dal nešto blizu nje) pa odjurio na posao, i posle posla odjurio na biciklu da iskoristim to što sinoć nisam pio pivo pa mi nisu bile nadute noge

a i za vreme onih tv prenosa sam se fino odmorio, nisam ovako sedeo za kompjuterom nego sam leškario u fotelji

treća zanimljiva stvar je da se asfaltira jedan od najpropalijih asfalta u okolini što će mi možda značiti i na trčanju zimus, bumo vidli

na bajku sam imao i pejsmejkera na jednom uspončiću:

da me neko pitao

... da li u Njemaćkoj postoji tur d dojćerland, ne znam da li bih pogodio. 

Volim ovako da udarim novi red umesto taćke, to majka više ne rađa

I sad tako sedim i gledam dojč tur kad već nisam gledao ni điro ni tur

Ne znam ni kad je vuelta, bila je na jesen pa je vraćali u proleće zbog svetskog pa je bacali amo namo i sad su me izgubili u pažnji

Negoooo

Jutros sam trčao nešto malo duže

Juče sam otkaskao laganih brdskih 10km bez sata i pulsa i rekoh daj da iskoristim valjda odmornije noge od proseka, i stoput usranije vreme od takođe proseka

Namazao noge kremom za sunčanje da mi se ne lepi kiša i eventualno blato i da mi bude malo manje hladno

Svanulo +13, nije to baš zima ali do pre neki dan je bilo za 20 stupanja više

Krenuo kao na baš laganu dužinu, nežno nizvodno i nežno niz vetar

Nebo se malo prosvetlilo ali vidim da neće zadugo

Rekoh da se u odlasku ne oznojim previše pa da mi se duša zaledi kad me spiči vetar na mokre gaće

Zato sam se nežno uzvodno i uz nežni vetar koji je s kišom počeo ozbiljno da se pojačava trčao* primetno brže od onog nonšalantnog prvog poluvremena

Završio sam s prosekom 5'30" po km što je veoma spora lagana dužina, pomogao je i brutalno strm kupser od kilometra negde u 11. kilometru

Posle trčanja nisam pio pivo jer smo uveče otišli u šetnju gradom sa planom da umesto budvajzera sebe počastimo fajzerom ali su nas iznenadili javno skrivenom cakom da ga serviraju samo ujutru pa je pričešće ostalo za sutra

Moram trčat natašte jer ako me rokne temleratura ili mi utrne ruka teško da ću pravo s vakcine odletet na trening kao proletos posle kineza

trka ili netrka

eto danas nam je (divan dan, divan dan, jok, nego --->>>) kišan dan, mada bi po nekim prognozama moglo da utanji baš kasno popodne u terminu polumaratona. 

juče sam imao dve vlažnjikave akcije, prvo jedno kratko trčanje (7km) pred posao i predveče vožnju od par sati sa povratkom kroz pljusak i centrifugu :-)
nisam brinuo o sigurnosti jer sam imao onaj drečavi limun žuti šuškavac ak apatin pa su me uprkos razmazanim šoferšajbnama morali videti bolje nego sopstveni nos.

danas je pak datum tri trke, ako ne i više, jer osim polumaratona u Banjoj Luci kako to kaže Šprajc, imamo i treking ligu u Čortanovcima koju sam očigledno izbegao po ovom ludom nevremenu* kao i ovde domaći 5/10/21 polumaraton.

zbog nekih porodičnih obaveza izgleda da neću moći da stignem ni na humanitarnu trku od 5km koju sam nedavno premeravao biciklom jer je start prerano**

* ne plašim se kiše ni blata ni korenja ni kamenja ni mokrih nogu i dupeta, nego sam svestan da nisam trenirao u toliko nekontrolisanim*** uslovima pa bi trka od 30 kilometara sa nekoliko stotina proklizavanja i šlajfovanja skroz rastočila sve ove tetive nenaviknute na taj scenario, a da mi se baš šeta - ne šeta mi se

** biće da je ovaj kraj avgusta zeznuo stvar pa nije naša trka prerano, naprotiv, svi će završiti do 20h odnosno pre mraka, nego je radije banjalučka trka prekasno jer ovo uopšte nisu letnji vremenski uslovi koji bi molili za trčanje u noć, naprotiv, pored ovolikih kiša i vetrova i hladnoće još ti samo mrak fali

*** baš malopre pričam sa drugaricom koja bi došla da otrči polumaraton kao "trening u kontrolisanim uslovima" pa potežem skroz drugu temu, potrebe da se trči kao u laboratoriji.

ako već radimo deonice i ubrzanja na stadionu, jer nećeš stotke trčati u pešačkoj zoni, jednako tako mislim da tempo i dužine treba trčati u što NEkontrolisanijim uslovima, i tako učiti telo da održava isti ili sličan napor, dok mu se okruženje i uslovi neprestano menjaju

u protivnom bismo sve trčali na traci, u podrumu, kao pokusni kunići

i tako
samo sâm ovaj dan zna šta mi sprema, moje je da čekam i vidim

slabo nešto ovo ide

jutros sam krenuo na obično trčkaranje pred posao, rekoh da iskoristim samo +17 stepeni i da se ne sahranim bez preke potrebe

tek eto ti ga satić se sažalio i pomerio mi sve za pet sekundi pa mi nudi zagrevanje na 5'35'' i posle toga 3 puta 7 minuta na 4'35''/km, ali iz ukupnog trajanja treninga kapiram da su pauze samo 2 minuta a ne 5 kao kada se idu duže deonice Tempa

zanimljivo

i stisnem opet DO WORKOUT i krenem lagano ali posle par minuta shvatim da mi tempić zagrevanja opada i da mi se prosto uopšte ne trči išta iole brže od 6'/km, pa nastavih za svoj groš da nakupljam junk miles

na kraju mi je ispalo deset milja (9.64km, više manje) i prosek 5'54''/km ali sam nakupio 172m uspona što i nije tako malo za ovako kratko trčanjce

videću još koliko puta će mi se ukazati prilika za ova jutarnja trčkanja, vreme je promenljivo, za nedelju je najavljena lepa kiša pa će se raspasti ona šema da su vikendi najzanimljiviji i da se za njih treba čivati 

u subotu uveče imamo tu lokalni polumaraton koji nisam ozbiljno ni razmatrao jer ne treniram na taj način da bih uopšte mogao da se "utrkujem" a da idem da kaskam ulicama kojima prolazim svakog dana mi uopšte nije privlačno

ako završimo neko porodično veselje na vreme možda otrčim onu humanitarnu trku od 5km čisto da se pojavim i ulepšam manifestaciju, ako se za to uopšte može prijaviti na dan trke, eto ni to nisam proverio koliko sam zainteresovan za evenat

evo kako je to izgledalo jutros

samo putem promene

nešto mora da se menja a videćemo i šta, mada unapred znamo

nemajući pojma "kakve će mi biti noge" krenuo sam juče popodne na optimistično trčanje noseći se mišlju da čak otrčim Dužinu

flertovao sam i sa idejom da odem vozom kroz kanjon reke nekoliko stanica pa da se vratim preko planinâ, no sva sreća da sam se nećkao da li će možda kiša (nije pala) pa sam tu ideju odložio za neki stabilniji dan, no nisam ni imao pojma da sam imao čak i više sreće

naime na polu-Dužini (to je sve što je približno dugačko tojest kratko kao pola Dužine jelte) sam negde oko devetog kilometra pogledao ka planinama i video... ništa
tačnije, video sam maglu tj nisku oblačnost koja je obmotala sve preko 600m nadmorske, što znači da bih se baš "proveo" da sam krenuo iz neke rupe u kanjonu kroz šume do 900m nadmorske, to bi pre bila avanturistička ekspedicija nego trening

elem u početku sam pomislio da mi duž drugog i trećeg kilometra gps greši jer je bilo NEMOGUĆE da trčim toliko sporo, iako je kadenca pokazivala mrtvačkih 163 koraka u minutu

ako sam hteo da trčim brzo morali bi koraci da budu poduži a ne moraš biti nobelovac da bi pretpostavio da ako je već frekvencija kao slow motion da su i koraci kratki, nogama prosto nije bilo do trčanja

no glavi nažalost jeste pa sam motajući se po brdu nakupio nekih 20-ak km

rekli bi bolje išta nego ništa ali to bi rekli oni glupi, mi pametni znamo da je bolje ništa i lepo se odmoriti pa će sutra biti NEŠTO, a ne večno klackanje između ništa i išta

pa zar ne

ali eto, danas je novi dan, napolju po najavi pljušti i ne pada mi na pamet da istrčavam na jutarnje namakanje pa ću taj mazohizam sačuvati za popodne

nakon onog jučerašnjeg išta ću verovatno biti dovoljno umoran za ništa bolje od još jednog išta, jedina nada koju polažem je da ću otrčati nešto dosta kraće što bi me malo razdrmalo za sutra

iz čega (iščega, piši kao što govoriš) zaključujem da je hiljadu išta ipak bolje nego ništa, eto zato mi svaka godina izgleda isto

doduše stotinu Nešto bi bilo bolje od hiljadu išta al' kako reče mujo - fata je fata a hiljadu puta je...

u to ime evo jedne uspomene nakon sličnog mokrog trčanja kakvo me danas čeka

stare pegasus tc u kojima sam trčao beograd po vrućini za 2h53 i podgoricu po pljusku za 2h51

i kačket iz Vrbovca kakav sam svake godine dobijao za plasman u kategoriji

koliko sam ga nosio treba da mi pošalju 63kg šunke jer sam tada ~toliko imao

u vremenu horoskopa

juče je bio prvi dan ne znam ni čega, uglavnom nešto se promenilo

ima neki blog zove se Zvezdanino Nebo i tamo nađem sve u minut

sunce u ponoć prelazi iz Lava u Devicu

još kad bih znao šta to znači

kao kad kupiš novi gadget i onda ti on kaže trčao si sa 150W, trčao sam kako sam mogao burazeru a ti zovi to kako hoćeš i izmeri ga čime hoćeš, i da si mi napisao 22 PSI jednako bi mi značilo

elem sada smo u toj nekoj Devici i više nismo u Lavu, videćemo kako će se to odraziti na treninge

sa Lavom sam imao loše iskustvo kad me je navukao na onih 2x15' tempa

svanulo je prijatno jutro sa nekom kišicom, idealno za trčanje no znam da opet imam na poslu naporno prepodne pa moram da odolim iskušenju da izletim napolje i smoćim se tih nekih sat vremena

juče sam prilikom povratka sa razvozavanja tj rikawerrunga slikao neku lokalnu crkvicu pa je malo propustio kroz instach filtere i evo sad mi na svakih pet sekundi izleće nova obavjest i već je uveliko prešlo 600 lajkova, baš da vidim ko će biti 666-ti heh

šteta što ću narednih par sati biti zauzet pa neću uhvatiti da skrinujem baš taj trenutak hm

obzirom da vreme i nije za neko bezbrižno bicikliranje kontam da ću popodne otići na neki malo neobičniji trč, ako ništa drugo neće biti ovoliko prašine po putevima a od par sati rosulje se nakon duge suše sigurno nigde neće napraviti ikakvo blato

popust na treninge

palim jutros sat na mostu kod pijace i baš se pitam šta će mi PREPORUČITI

kaže hajd opet na threshold run, tri puta po 7 minuta na 4'30''/km
i tu shvatim dve poente

1)

on zaključuje da imam previše trčkaranja u niskim zonama a premalo visoko aerobnih aktivnosti i svaki čas mi savetuje što jače trčanje, da se to izjednači

garmin ima OCD poremećaj

2) nakon što sam onih 2x15 minuta otrčao par sec/km sporije od preporuke, sada mi je dao popust, nije mi promenio brzinu ali se sažalio na moje mučenje pa računa ako je jadnik crko od 2x15 minuta daj da probamo 3x7 minuta, ubiću čoveka ko će me posle nositi na ruci i o meni pisati blogove, eto tako razmišlja pametni sat i mogu vam reći - pametno!

naravno da sam stisnuo discard suggestion i otišao na obično trčkaranje, i već predosećam da će zbog toga još više dignit nos ali šta ću, posle trčanja na poslu treba da sedim ja a ne on, pa nek svako čuva svoju guzicu

tako sam iz grada izašao najstrmijim ulicama na brdo, malo protrčkarao uživajući u lepim pogledima na okolinu i na kraju strčao na reku Gradac te stazom uz nju kroz hladovinu zatvorio kružić

malo sam pred kraj dodavao gas da mi izađe prosek preko 10 km/h i tik sam uspeo

doduše imao sam na jednom mestu kod konjičkog kluba nekoliko minuta škrapinga što mi je sahranilo prosek od svih dotadašnjih kilometara ali rekoh moram opet ovuda ispreskakati prepreke kao u starim dobrim vremenima, sad mogu zadovoljno da trljam ruke kako sam još uvek mlad i skočan

kad mogu ljudi da se čeliče protiv virusa mogu i ja protiv uzbrdica i kamenjara

akcija akcija

ne u smislu popusta nego u smislu svi u akciju!
imali smo akciju preakciju spašavanja.
naišli smo na psa kojem je neko sačmaricom razneo uvo i ko zna šta još.
samo tako na treningu paf! nailazimo na kuče na asfaltu.

malo dalje fleke od krvi.

dahće od naleta adrenalina, mislimo da ga je udario auto.

prenosimo ga u hladovinu, ja kažem da sam jači ali Lola naravno kaže da će ona to bolje i eto ti je tegli kera svoje težine.

je8eš akciju ako nema fotkice pa kad već ne nosim kera mašim se za telefon.

smeštamo ga u hladovinu, peremo mu rane, nestaje nam vode, pun gas do centra varošice (20km smo od kuće) da natočimo vodu i kupimo neku tečnu hranu za pse, vraćamo se da ga još malo operemo, napojimo, popio je litar.

odmah palimo fejs i alarmiramo lokalna udruženja.

sva sreća da se radi o ptičaru jer upravo u toj varošici jedna žena sarađuje sa međunarodnom Org. za spašavanje poentera, da se radilo o običnom psu niko ne bi mrdnuo prstom i ostavili bi ga svako nekom drugom na dušu, dok ne umre.

ova pak organizacija ima krake u engleskoj i na svaku objavu stigne po stotinak donacija od po 50 funti, bogme pokriće to osim operacije još nekoliko letovanja u turskoj.

nevermind, samo neka psu bude bolje, već je prošao rentgen, tu se ispostavilo koliko sačme ima u sebi, a neko ga je za svaki slučaj zakačio i autom dok je ležao na asfaltu.

sačmaricu imaju samo lovci, koliko bolestan moraš biti da bi kao lovac pucao u lovačkog psa na periferiji varošice, tu je i neka divlja deponija.

hard time

ima pesma od grupe hard time - ja nisam normalan, s tim da trenutno nisam nenormalan u onom hevi-mentalna-ustanova smislu nego mi dan nije normalan kao što mi ni jučerašnji nije bio. naime onaj neplanirani trening me je toliko sahranio da ne mogu da dođem sebi od umora u nogama. doduše, ko me je terao da baš odradim taj zadatak 99%, mogao sam to i malo neobaveznije ali ja kao ja morao da zapnem i da se razvalim.

popodne sam krenuo na rikaveri vožnjicu pa odustao jer sam bio toliko umoran da sam jedva okretao pedale a svaki put kad je jače dunuo vetar došlo mi je da siđem i guram biciklu PO RAVNOM. na kraju sam skroz odustao od vožnje i otišao da se malo šetam kroz šume i kukuruze. doživeh da i odmaranje moram da smanjim na pola intenziteta :-) 

i tu sam shvatio dve stvari

1) 

polumaraton svakog vikenda je više nego dobar "trening" ako ne za neke špiceve i vrhunce forme a ono barem za pristojno održavanje iste, a svo ovo trčkaranje i nenaprezanje svakako vodi formu sve niže i niže

istovremeno s tim, jak trening puno žešće razvali noge koje na to nisu naviknute tako da puno lakše amortizuju polumaraton-a-week nego jedan jači tempo u par meseci koji ih uhvati na spavanju

2)

jednom kada sam se već odvikao od "treniranja" i uhvatio taj ritam da mi prijaju dva izleta dnevno, jedan bilo kakav obično ujutru i jedan što zanimljiviji mogući negde popodne, veoma mi ne prija ikakvo "treniranje" jer me ono izbaci iz koloseka i usere mi i taj i naredan dan, ako ne i dva

vidim po nogama da ni danas neću biti sposoban ni za šta epohalno i to me na neki način ljuti, jer sam eto zbog samo 55 minuta trčanja sebi upropastio nekoliko mogućih aktivnosti koje svakako neću imati

pa koliko god tih 55 minuta bilo zanimljivo i istraživačko i otkrivačko, ali ipak, fuj

atentat

ima jedna zanimljiva opasčica a to je da se katkad u novinama provuče naslov o pokušaju atentata pa svi nagrnu da brže bolje isprave jer atentat je po definiciji pokušaj ubistva pa čak i ako je neuspeo onda je to neuspeo atentat a ne neuspeo pokušaj atentata..

naravno pod uslovom da je do pokušaja došlo.

to jest do atentata. 

no tu se ostvara mogućnost za neki montipajtonovski skeč gde na primer neko zaboravi da stavi municiju u pištolj, zatrči se prema nekoj važnoj ličnosti i sa par metara klik-klik-klik opali u prazno pre nego što ga gorile sobale na zemlju.

to realno nije ni bio pokušaj ubistva jer kako se to pokušava ubistvo praznim pištoljem, to je bio klasičan POKUŠAJ ATENTATA, jebiga da se setio da ubaci metke bio bi atentat a ovako je samo od sebe napravio magarca.

ili ti umesto prave bombe prodaju igračku, ti je ubaciš u kabriolet džona kenedija ona odskoči onako plastična i ispadne sa druge strane, realno nikog nisi ni pokušao da ubiješ, mada to u datom trenutku nisi imao pojma.

jedino da je meta umrla od infarkta kada je videla da joj u auto uleće bomba, to je već druga priča.

tako je jutros garmin pokušao da me ubije, a ko zna, možda sam sâm to tražio.

zašto je uopšte pogledao šta mu sat sugeriše, reći ćete, to je kao da je krenuo da trči u crvenoj mini suknjici pa ga usput napao neki bik, sâm je kriv što je izazivao sudbinu.

e tako sam ja krenuo na nekakav tempić ili bilo šta po inspiraciji i čim sam sišao sa bicikle pony (što je Milijana gony) i upalio sat on mi je rekao ĆAO, IMAM JEDNU SUGESTIJICU.

hm, pogledam ja, piše threshold run 2 x 15' @ 4'30'' i ja sitsnuh DO WORKOUT.

ne nešto što mi se odjednom trčalo jako nego da vidim kako to na terenu izgleda, šta piše na ekranu, na koji način on to mene "vodi" kroz trening.

a da vidim i kako je to konfigurisano.

elem trening izgleda kao 

10' zagrevanja @ 5'30''

15' tempa @ 4'30''

5'   predaha @ 6'30''

15' tempa @ 4'30''

10' rastrčavanja @ 5'30''

ukupno je pisalo 55' a taman sam toliko vremena imao na raspolaganju i to je glavni razlog zašto sam prihvatio predlog

long stori šort, malkice sam premro jer sam bio umoran a garmin uopšte ne uračunava bici treninge, što se tiče trčanja on samo to prati i za njega sam full odmoran čovek, poslednje pamti trčanje prekjuče ujutru a odatle do jutros je ladno zanemario tri bici vožnje

brzine su bile tu negde, jer mi je prvi deo bio nizvodno ali malo na vetar a drugi deo uzvodno ali sa laganim vetrom u leđa pa je zbog toga drugih 15' delovalo duplo teže jer mi je bilo puno toplije, a i sunce je nastavilo da se diže.

sve u svemu, zanimljiva igrica.

trčao sam u nekim čudnim patikama koje su mi verovatno više odmogle nego pomogle ali hajd ne moram zbog svega da gunđam

nemci from sarayevo

zastanem da napravim fotkicu sa mobilnog i da istovremeno proverim od koga mi je zvrcnula poruka, kad nailaze dva tipa na biciklama.

kao zaljubljeni i opčinjeni koče i staju pored mene, kao da su samo zbog mene krenuli iz nemačke.

bla bla shvatim da su pošli iz Sarajeva (a pre toga ko zna kuda i odakle) i na kraju između stotinu promenjenih tema nisam ni skontao dokle hoće da idu.

pokazivali su mi prstom na jezero ispod i pominjali kamping ali su se na kraju ipak sjurili direktno u Valjevo što ne bih mogao da saznam da ih kolega biciklista nije video kad su prošli.

nisam ni obratio pažnju na bicikle i tek sa ove slike skontao da imaju neke gravel/trkačke, očekivao sam mtb ali po običaju nisam ni pogledao.

iako sam "veći" biciklista od većine rekreativaca, nekako oni svi prvo primete biciklu, pa mi kažu "pa kako ne znaš onog, vozi narandžastog Cinelli-ja" a ja sam recimo vozio s nekim 30 kilometara i nemam pojma kakva mu je bila bicikla, uvek gledam u ljude a nikad u te trouglove pod dupetom.

iz priče sam stvatio i jednu stravičnu stvar a to je da ih je navigacija ("imamo unapred ukucanu rutu") is sela Stave umesto ravnjikavim putem od 24km ka Valjevu poslala malo kraćim 23km putem preko Sitarica što uključuje 2km krvničkog uspona i 2km peskovitog makadama takođe gore/dole, eto samo zbog tog kilometra uštede koji im je pojeo verovatno puno više vremena nego što imaju pojma.

ono brdo beše gadno, rekoše, ja gledam iza njih i vidim samo Medvednik, pitam se odakle li su se iz Sarajeva tu stvorili i jedva skontam šta ih je snašlo.

predložio sam im restoran sa dobrom jagnjetinom no kad su rekli da su vegetarijanci zaključio sam da su se onda već sigurno usput najeli kupina i malina pa mogu još samo da nađu mesto za šator i to im je sve za danas.

morali su da me slikaju u neverici da su sreli biciklistu tamo gde su se najmanje nadali, zapratili smo se na instagramu i to je otprilike to.

avgust sedamnaesti TRENING

nije bitno šta je juče bilo jer ionako nije bilo ništa naročito, nego imam da prijavim jedan opasan TRENING od jutros

elem krenem na obično trčkaranje i nacrtam neku ruticu da se ne bih preračunao pa zakasnio na posao

odem biciklom 4km od kuće skroz izvan predgrađa, srećom nismo njujork pa je to moguće

palim garmina a on mi kaže hej sale, imam jednu sugestijicu, ako si voljan da razmotriš

pogledam na brzaka kad ono piše tempo trčanje 50 minuta po 4'50''
stisnem ja DO WORKOUT

iako sam planirao ravnomerno trčanje u početku sam pokušao da trčim prvih 10 minuta lagano iako mi je duvala oluja u leđa i put blago nizvodno

naime vreme se promenilo sa vreline na svežinu pa je i vetar poludijo jelte

a ovo je valjda trebalo da ide 10-50-10 minuta lagano tempo lagano

i šta se događa

prešaltam ja u višu brzinu i narednih 50 minuta otrčim sa dosta visokim pulsevima, na mestima i 150, jer sam imao i jako strmih uspona i nešto makadama tj zemljanih puteva i tako to

praktično sam u zeru pogodio onu sugestiju

jedino što je sat očitavao manje brzine valjda, on je meni predložio PO RAVNOM

neće da može

i na kraju mi je ispalo ukupno 58'36'' trčanja, UOPŠTE MI NIJE PALO NA PAMET da produžim do sat vremena barem da mi on to prihvati kao ispunjenje Plana

dakle po njegovom em sam trčao čitav minut i po kraće od dogovora em sam trčao sporije kad sve sabereš

trt milojka

dan se poprilično skratio, zaboravićemo sva ona svitanja pre 5h i mrakove posle 20h ubrzo

koliko vidim sunce je 14 sati iznad horizonta a mesec samo osam sati, doduše ovo je polumesec, moram jednom tačno to pogledati kako se njegovo pojavljivanje menja glede toga je li pun ili prazan što ne bi trebalo da utiče, nego radije pod kojim uglom kruži 

toplotni udari

neki kažu da im smeta vrućina, neki kažu da je vole, neki kažu ono što osećaju a drugi ono što bi voleli da osećaju dok ni sami nisu sigurni da li im organizam prati stanje duha

oduvek mi je smetala vrelina tojest one temperature više od temperature čoveka, do +35 sam nekako i funkcionisao a kada dobar deo dana bude preko 37 pojavljivali su mi se razni plihovi po koži, jako mali poput zrna susama ali koji svrbe kao đavo, i dok ga ne probušim iglicom nema šanse da proživim normalno

to se pojavi bilo gde ali uglavnom po šakama i uglavnom na nekim čudnim mestima gde nikad ne bih rekao da će se pojaviti

no imao sam i drugih epizoda, kada mi je adrenalin jači od tih ometajućih faktora

recimo Državno u Nišu smo vozili na okruglo +40, sećam se tog perverznog osećaja na hronometru da će mi se OČI OSUŠITI i da sam na silu treptao i vozio po par sekundi čvrsto žmureći, da nekako zaštitim tu površinu očiju koja peče kao da su kapci od šmirgle

sećam se i običnih dana, izazova da se ode na trening baš kada je najteže

imao sam tada neki Cateye ciklomaster koji je pokazivao nadmorsku visinu (to je u ono vreme bilo neko ludilo od gadgeta, radio je na principu vazdušnog pritiska pa je morao često da se kalibrira) a imao je i temperaturu, i sećam se najtoplijeg dana kada sam pride odlučio da se penjem da Divčibare sa one osunčane strane, sa mene se sve cedilo, ciklomaster je pokazivao +42, bio sam verovatno mršav kao grančica i ništa mi nije smetalo i samo sam se onako u naporu kezio kao da se smejem, i uživao u tome do koje mere umem da budem perverzan i mazohista.

čak ni prosek nije bio loš, skroz kao da je bio običan letnji dan

ovih dana mi se pak nekoliko puta dogodilo da od vrućine izgubim i volju za treniranjem, kao da za razliku od onog mladog majmuna koji je svemu išao kontra, sada na neku foru prevlada to upozorenje organizma da ne preteruje prečesto

sumnjam da sam nakon onog trekinga (30km kroz stepu na 30 stepeni) imao još jedan ili dva malo lakša toplotna udara iliti sunčanice jer mi se ponavljao onaj osećaj ježenja i nekog čudnog kuvanja u glavi čim izađem na sunce, kao da mi neko nekom lampom dodatno greje teme

tako je ispalo da mi je ovo leto više propalo nego uspelo jer sam tek svaki treći-četvrti-peti dan nešto zaista trenirao ili otrčao ili provozao, a sve ostalo se pretvorilo u neke malodušne izlete i vucaranje kroz hladovinu

pih

Vrelina (Osvajači)

uhvatih onako u letu dečka koji (pokušava da) trči sa psom negde duž Šabačkih ulica

znam da po pravopisu treba malo Š ali ovako mi je lepše, američki, roknemo veliko slovo da odamo poštovanje nečemu, da ga istaknemo

kontam da onaj grafit ЈФША znači južni front šabac, nisam siguran ali obzirom da je crna boja a partizanovi navijači zauzimaju južne tribine to mora biti to

a mrzi me da guglam naravno

elem sumanuta ideja je bila da se poslom ode do Šapca baš u subotnje popodne kad je najprijatnije za putovanje i +33, a onda sam se ja setio još sumanutije ideje da ću da dotrčim zadnji deo s tim da nisam trčao uobičajenu rutu (kada se ide po materijal) od Matijevca i uvek istih 21km, nego sam na karti izmerio nešto drugo

plan je bio da se trči "22 (km) na 33 (stupnja Celzija)" ali sam negde oko 18-og km shvatio da kasnim jer trčkaram bukvalno kornjačinim koracima pa sam umesto planirana 22km (plus 2km došetati do grada da se rashladim) produžio najkraćim putem do obilaznice gde mi je izašlo okruglo 20km, a naravno čekala su me ista dva kilometra rashlađivanja

tu sam u čudu shvatio da sam izbio tačno na stazu Ša PoluM pa sam malo u glavi analizirao kuda se to na trci prođe, jer se autom uvek izgubim i nikako ne pohvatam kud se gde skreće, a trka sve to obiđe nekim čudnim sporednim uličicama i uopšte ne primetiš gde sečeš one najveće žile kucavice kojima ideš autom

ON

nije kao on & off, nego kao on & ona

par dana mi je u kupatilu visio neki žuti peškir na kojem piše ON i bilo mi je lako da ga pronađem na čiviluku međ ostalim peškirima

inače nekad uzmem neki braon a lola uzme žuti pa ja uzmem beli pa ona uzme onaj braon koji je u međuvremenu opran i onda ja uzmem neki rozi ne što sam peder nego što je taj najdeblji i najbolje upija pa ona uzme drugi beli i tako se nekad zbunim i gledam u peškire i pojma nemam koji mi je došao po redu

i sad posle ovog ON rekoh da mi se na svakom napiše ON u uglu, navikao sam se

a kad smo kod & znaka, negde prethodne nedelje (tjedna) sam izmislio bajk 'n' hajk, pa kad sam juče upao u neke kukuruze i po azimutu išao skoro kilometar vukljajući bajk pored sebe dok nas kukuruzi šamaraju, rekoh ovo nije hajk ovo je treking ladno

pa sam tako izmislio i bajking 'n' treking

aktivnost sam nazvao "Svetlo na kraju kukuruza" a tako nekako sam i jutros mogao da vožnju nazovem "Svetlo na drugoj obali" jer sam 4 puta pokušao da pređem Kolubaru na mestu gde postoji tzv. Gaz, tri puta sam se zaglibio u pedalj vode i ogromno kamenje i četvrti poslednji put nekako uspeo da proteram do samog kraja, niđe veće sreće

kako li se to moglo zvati, bajk 'n' kajak možda

eventualno das bajk ist gliser nisam nikad zapamtio to derrrr die dasssss

opća opasnost

današnji blog o tome kako sam konačno POTRČO ću posvetiti jednoj velikoj rok baladi, da ne kažem himni, u izvedbi benda iz naslova, jedino što sam ime pesme POBJEGO SAM morao mao da prilagodim tematici

"Istina je, potrčo sam
priznajem ti sada
ti si me čekala tamo
na nasem mjestu"

uporno se ponavlja ona fora da krenem biciklom na trčanje i sa svakim okretom pedala mi je sve mrskija ideja da treba da uopšte potrčim i onda vozim dalje tražeći neko rajsko mesto gde bi bilo lepo trčati i onda dalje nastavljam da uživam na bicikli a trčanje mi deluje sve manje moguće i na kraju napravim krug biciklom u gaćama za trčanje i to bude to jelte

"Otrčo sam  od nas

od ovog Grada
bilo je ljetno jutro

i petak trinaesti"

zato sam jutros krenuo odmah sa kapije iako mi puno više odgovara da se dovezem city bajkom par kilometara od neke tačke i da se tako malo rashladim do kuće, ali obzirom na ono objašnjenje iznad očigledno je da je bolje bežati od bajka k'o đavo od krsta

"Za prvim vlakom potrčo sam
kao zadnje smeće
jer sam se bojao ljubavi
jer sam se bojao sreće"

čega li sam se bojao i koje (ne)sreće nemam pojma, tek bio je petak trinaesti (još uvek je) i sad razmišljam da prepravim i onaj srednji deo refrena gde kaže "bilo je ljetno veče" i da dodam petak 13. hmmm

kao što uvek napišem pon uto sre čet pet sub tako sam i za ovaj screenshot napisao pet pet pet jer ovaj pravac iznad grada koji smo stalno trčali sa decom iz Kluba ima takav naziv, naime u jednom smeru je 5km i kad god smo kretali na trčanje izvan stadiona uvek smo išli "na pet-pet" pa je to ostalo trajno ime za tih nekoliko ulica

nisam hteo da otfikarim fotografa pa se u dnu vidi Lola kako nišani telefonom a ja za promenu trčim levom stranom jer je veća hladovina

sve u svemu 12km nakon celog tjedna pauze, valjda sam zadnji put trčao takođe u petak.

garmin mi je predlagao neki trening 4x4 minuta na anaerobnom pragu koji je procenio na 4'30'' (eh nekad je to bilo 3'30'' šmrc ali tada sam kao leptir imao 62kg) i kad sam krenuo po 4'45'' to mi je delovalo lako, međutim prema kraju trčanja bogme više i nije bilo lako

otrčao sam 5+2+5 tj dva puta po 5km Tempića sa 2km laganice između, pa valjda je i to nečemu vredelo

baba ostala nepovređena nakon što je ispala iz paraglajdera

trenutno sam u fazi istraživanja koliko naslov bloga utiče na posete stranici, i izgleda da je rezultat suprotan očekivanjima, što bombastičniji naslov to manje klikova

ili nisam dovoljno čekao

elem juče mi je ispao još jedan rikaverić rajdić danić i odlučio sam da danas prekinem to vrzino kolo tako što ću otrčati nešto i negde pa makar crk'o

ujutru sam se uspavao zato što sam se probudio u 3 i blejao po tviteru do 4 i kada sam već bio u fazonu da samo sačekam da svane i aktiviram se sto na sat, opet sam zaspao i probudio se tek pred 7

ka

ta

stro

fa

i tako je rikaverić rajdić dopao ujutru nekih sat vremena po ladovini a morao sam da odem na jedno mesto i nisam dotle mogao da stignem trčeći, plus sam znao da imam dosta posla na poslu pa bi bilo samoubilački da se satrem neposredno pred to

i tako ću popodne ubaciti no nešto pod kodnim nazivom "pa makar crk'o", prvo ću da izmerim u nekoj aplikaciji neku poluzanimljivu stazu da na licu mesta ne bi bilo iznenađenja

planiram brick duatlon bajk-trčanje-bajk sa ostavljanjem bicikle negde na zgodnom mestu, a gde će to biti samo nebo zna

u međutajmu sam se prijavio za virtuelni nju jork, evo kako to izgleda
napravili su mi i startni broj koji uopšte nema broj i koji izgleda kao da sam ga kupio na buvljaku ili u kineskoj radnji, mislim da bih i sâm napravio duplo bolji

ovo više liči na startni goblen

ali ajd

baba prohodala nakon gutljaja očne vode

nakon obilaska gradilišta autoputa tražim prečicu da se što brže vratim u grad jer sam u cajtnotu za posao, pitam seljane da li mogu tuda i tuda kao što kaže karta, a glavni mi odgovara - može, samo moraš da pregaziš Krivošiju

a to je rečica jelte

- ... ali je presušila, ne brini. samo polako. drži desnu stranu.

- (???)

i naravno upadnem u dezobarijeru do kolena to jest ne upadnem nego okrenem nazad pa ipak izvijugam sokacima da bih se dokopao glavnog puta

već sam par puta tako prelazio Krivošiju i svaki prelazak izgleda isto, pošto reka krivuda grđe od krive drine, onda ideš koritom par desetina metara i voila'

s tim da sam jednom to obavio pony-kom a sada mi se nije bućkalo mtb-om

vezano za jučerašnju vožnju, scenario ovih vrelih dana se stalno ponavlja

poželim da stignem do tačke B, i kada dođem negde na pola između A i B počnem da se kolebam da li sam previše umoran ili je od vrućine ili mi se ne ostaje skroz do mraka ili nešto četvrto, i onda mi se tako svaka želja pretvori u just another recoveryć rajdić.

boh.

videćemo šta će danas biti, jutros sam već uknjižio 35km tako da mi je lakše da popodne opet skratim, svakako će u zbiru ispasti pristojna brojka NIČEGA

pošto to nisu treninzi nit išta pametno, najobičnije žuljanje dupeta i uživanje u staroj slavi nakon one stotke preko Kopaonika u nedelju

nova rešenja i novi problemi (trial and error)

odavno sam da kažem planirao nešto ali nikako da ga sprovedem u delo, i kada sam se napokon odlučio, ostali su mi pomešani utisci

radi se o ideji da se na planinarenje ili pešačenje ili hajk krene biciklom, da bi se dobilo na opsegu autonomije, jer gde god može da se vozi ušteda vremena je solidna

ispostavilo se da je problem druge prirode

naime, kada se dođe u neprohodne ili poluprohodne predele, onda nošenje bicikle preko granja i kroz trnje postaje velika muka i ogroman teret, i odjednom bicikla postane smetnja

da je nemam, lako bi ispreskakao par stotina metara na jednu stranu, pa na drugu, eventualno našao prolazak

a ovako, ako ostavim biciklu pa nađem prolaz, moram nazad kroz trnje pet minuta do bicikle pa onda sa njom u naručju treći put istim putem, pod uslovom da sam uopšte našao stazu

i tako se namučih propisno, izgrebah, izmaltretirah, i dobro na kraju sam se naravno sjurio 20-ak km u grad eto da bi se na kraju sve ipak isplatilo

NARAVOUČENIJE - sa biciklom ići samo u umereno-istraživačke ture, gde je većina puteva poznata, otkrivati nove PUTEVE, nema veze da li guram po kamenjarskom makadamu ili vozim po travi, ali samo da su putevi

ako treba da se baulja kroz šume i po grebenima, to ipak ostaviti za pešačku turu

tako nekako

vikend rasprodaja

ono kad napraviš Plan, koji ne može da omane

i kreneš sve po Planu, i sve ide lepo donekle

i dođeš na 10km od tačke od koje si predvideo start/cilj tog kruga koji treba da odvezeš, i ugledaš preko putokaza zalepljenu putaču i ispod toga dodatu tablu OBILAZAK

kakav vrag obilazak, kad ovuda treba da prođem i autom i biciklom u povratku?

srećom smo se setili da je na Kopaoniku juče bilo vojno prvenstvo regiona u planinskom trčanju i pozovemo druga koji je to organizovao, on nam tačno kaže gde su radovi i kakav je put, pa obzirom da je nedelja odlučimo da ipak prođemo

uff

ali hajde, sve što se preživi bez trajnih posledica može da se smatra prihvatljivim rizikom

biće to jedan od najlepših puteva za uspon i spust, samo da bude gotov obzirom da deluje da radovi nešto i ne idu manijakalnim ritmom

no dobro, ugrabili smo nekih 18km valjda skroz pustog novog asfalta jer je put zvanično zatvoren za saobraćaj, opet smo zaglavili na nekom (g)radilištu kao i prethodnih vikenda, i sve to platili ostatkom Kruga na kojem je preostalo još vrlo malo dobrog asfalta a većina Kruga je bila drnde-drnde

najviša tačka je bila 1744m pa je i to neki rekordić za ovu godinu, pre Kopaonika je to bio Mučanj sa 1500 i nešto, a pre toga Zlatar sa ~1400m nadmorske.

nejasni planovi

ne znam šta će ispasti od vikenda, 

imam neke mutne planove, sve je mutno, kao kakao

juče sam nakon trčanja i posla morao nešto s nekim majstorima da se dogovorim pa odjurio na vožnju

sreo sam jednu misterioznu ekipu u napadu na KOM medalje na stravi, lako je nama kada nijedna trka nije prošla tuda nego možemo da osvajamo krune sa rekreativnim prosecima

zamisli kako je rekreativcima u Alpima kuda stalno prolaze muški i ženski Giro ili Tour, hajde ti od Contadora skini krunu hahaha

tako da svi ti lokalni segmenti služe samo da nam greju sirote ego-iće u hladnim zimskim danima, ničem drugom apsolutno

zato sam se ja prebaČio na jedan MTB target da ne kažem cilj pa sam opleo uspon koji mi je oba ranija puta ostao u sećanju kao težak

radi se o kaldrmi koja je nekako sitna i oštra, sve je to čvrsto i dobro ukopano ali zveče i zubi dok se penješ a kamoli ostatak bicikle

prosek je okruglih 10% jer se popneš 175m nadmorske u 1.75km s tim da ima nekoliko zaravnjenja pa je ostatak uspona dosta veći od proseka

pogledao sam i simulaciju između prvog (mene) i drugog (dojučerašnjeg prvog) gde se vidi da je dečko "zavario" početak i imao čak pola minuta prednosti ispred mog pokušaja da bi u zadnjoj trećini usrao sve dotle postignuto i jedva se dovukao do vrha.

mislim da bih i ja ovo mogao brže, bar da ujutru nisam trčao već bi se osetilo a kamoli da sam trenirao a ne da mi je ovo prvi ovakav pokušaj u zadnjih nekoliko godina.

no dobro, neki smo talentovani pa ne moramo ni da treniramo :-)

šalim se naravno, na makadamima isto važi kao i za cestu, da je ovuda prošla neka svetska mtb trka sve bi ovo bilo duplo brže a ne za pola minuta ili minut, šta da se lažemo.

ko još trči tokom Leta?

pita me neka baba jutros 

- a što to trčiš?

- nisam skupio pare za biciklu!

uvek treba imati neki izgovor za trenutnu akciju, kada trčim onda kažem nisam lud da idem biciklom da me gaze pijani i nesposobni i da me ubije neka žena koja gleda u mobilni ili kamiondžija kojem se žuri, a veće je i zagađenje. 

a kada vozim biciklu onda kažem nisam slepac pa da trčim, imam brate pet bicikli pa mogu da biram ko gospodin čovek, što bih se bavio tim sirotiLJskim sportovima.

jutros sam pak mislio da ću stići puno više ali se ispostavio da sam u minut uknapio koliko sam uknapio a to je izašlo nekih ležernih 13.4km (!) jer nisam išao metroom do izlaska iz grada nego sam trčao od kuće pa mi je izašlo 1.5+1.5=3km duže nego prekjuče

rekoh ajd da otaljam onako sat i po do dva, no nije ispalo ni sat i po, šta ćeš

nema veze

jedino mi je važno bilo da postanem levo krilo da otrčim koliko god, kakvim god tempom, samo da ipak održavam ovo trčanje na aparatima, da ne ode forma ispod nule baš

pa je u tom smislu i ovih 13.4km valjda dovoljno

jbg ipak je avgust, ko normalan trči u avgustu...

juče smo imali zoom meeting mi iz Kluba pa sam ovim landarama što lade dupe u Egejskom moru zapretio da moraju da mi lajkuju na Stravi activity merenja staze ili ću ih sve poblokirati i da vidiš čuda svi odreda lajkovali, nema ništa bez čvrste ruke batina je iz granja izašla

(to onaj u mantilu što čuči u granju pa kad naiđu udavače a on samo izbači alatku)

ako nisu lajkovali zbog pretnje blokom onda su što sam rekao da ako ne lajkuju javiću da je u avionu bomba pa će da čekaju 12h na aerodromu dok ne javim s drugog telefona da provere još jednom, a i neko troje srba nose drogu u guzici pa treba to malo pročačkati

ustvari kad malo razmislim javiću da jedan nosi u dupetu a da je drugi progutao ali ne znam koji je koji pa moraju obojici pročačkati i guzu i još ih zadržati 48h dok ne iseru to što su progutali, a ova klupska neka dođe avionom čim provere da nema bombe

ustvari već su lajkovali šta ja pričam umalo da pozovem aerodrom zaneo sam se u osvetničkim planovima, ček da precrtam ovaj broj aerodroma pobrkaću ga sa nekim drugim pa ću naručiti pečenje ili pitati jesu li mi zalepili flekice na čizmice

ahtung ahtung!

obećani tekstić

pre nekoliko dana sam naleteo na trkačicu na +38, 

malo bi bilo reći da sam ostao zatečen i u neverici šta to vide moje oči boje masline boje masline boje Dunava žabokrečine

uglavnom je razgovor nakon - bravoooo - zdravoooo, tekao tako nekako da sam joj rekao da tu u selu ima česmu za slučaj da joj zatreba jer nije nosila ništa osim telefona

nisam imao pojma da li je odatle krenula pa upravo završava trčanje ili će tu okrenuti pa nazad u neko selo

na to je ona rekla da ne zna za česmu ali joj ni ne treba obzirom da joj je tu kuća iza prve raskrsnice

e sad, kako ti je kuća tu na par stotina metara a ne znaš da u centru sela ima česma, moradoh i to da pitam jer je zvučalo malo nenormalno

tako se u daljem toku te ping pong razmene kratkih rečenica ispostavilo kako je došla na selo kod tetke, tu malo niže, pa su onda povezli i tetku kod dede, pa je ona odlučila da došeta i malo se proluftira jer ih je sa tetkom bilo previše u autu, i onda je nešto PONELO i nastavila je da trči :-D

dakle devojka (malo starija Devojka, ne baš devojka) inače uopšte ne trči ali eto

omlatila je koliko sam uspeo da izračunam oko 3km, jako sporom kadencom ali tehnikom boljom od 3/4 rekreativaca, sa solidnim zabacivanjem pete i pravilnim radom ruku, nepogrbljena i neuvijena, skroz ok

ova bi za mesec dana redovnog trčanja na prosečnom trejlu ušla u top 3 garantovano

na kraju je ipak tražila da vidi gde je ta česma pa je svako otišao na svoju stranu

novi soj virusa od murakamija do kafke miki solus dečko ti je hipster

čekam da mi gugl dovede hipstere na blog, ko čeka dočeka

dakle sledi opis utorka, ključnog dana u trenažnom ciklusu

ujutru sam fantazirao o nekom trčanju ali obzirom da sam se dan ranije iz nepoznatih razloga raspao na tempo trčanju koje sam izveo brzinom lagane dužine, nisam se ni usuđivao da opet stanem na noge

pa sam stao na dupe

u prevodu seo na biciklu

i provrteo nekih 15-ak km do majke sa 7 štenaca koje smo skužili dan ranije

nakon hranjenja i pojenja devet duša (tu je i jedna mačka, ona im dođe valjda tetka) i nakon posla nisam ni bio za nešto bogznašta, pa sam pošao da provrtim biciklom i drugo poluvreme no iz nekog razloga (sve neki nepoznati razlozi sunceti) su mi noge odjednom bile friške i vesele pa sam produžio vožnju u par slučajnih skretanja i zalamanja, te prošao nekim putevima kojima se ređe ide, što bi rekli ovi moderni iz naslova

naravoučenije, samo budale idu putevima kojima se ređe ide, jer da ičemu vrede ne bi svi ostali od njih digli ruke, tojest noge

elem tako je ispalo da sam nešto malo čak i trenirao, a jutros (sreda) je tek usledio PRAVI trening jer sam opet stao na noge (to jest patike) pa sam otrčao do istih devet duša, a usput sam skockao 500m lagano 500m brzo i tako 10.5km tj frtalj maratona

da sam mogao tako 4 puta duže imao bih maraton za 204 minuta što uopšte ne zvuči loše

jedini je problem što je meni lakše da trčim promene nego ravnomerno, tja

kao i inače kad trčim promene, prvo sam razmišljao o tehnici, držanju, pa pod dva o kadenci, i tek onda o brzini iliti snazi obzirom da je prvo samo kombinacija drugog + nagiba terena

dupli dan sa šlagom ali bez grmljavine

ponedeljak je počeo manično jer sam umesto biciklom kao gospon čovek odlučio da do psića koje sam dan ranije našao - otrčim. šta zna dete šta je plus 28 i sunce, pa još tempo trčanje.

da bih ubio monotoniju iznašao sam neki put preko reke, a puta naravno nije bilo.

ono što se vidi u gugl mapsima je samo uspomena na dotičnog.

da ne kažem pokojnika.

tako sam kroz mulj i korov jedva stigao do reke, prešao je lako i taman oprao patike čarape i noge, ali sam zato sa druge strane upao u korov do ušiju i neko jezero oko kojeg se nije moglo zaobići dalje, a video sam neke kukuruze na samo 100m napred.

naizgled nepremostivu prepreku sam nekako kroz lavirint jama i dina nekako prešao, srećom nije bilo zmija ali sam se svuda izgrebao do koske kao i uvek.

odatle je bilo lako opet kroz one iste radove na ind. cesti, malo su me čudno ljudi gledali jer oni pod plastičnim šlemovima MORAJU da budu od 07-17 a ja dobrovoljac trčim po suncu i šoderu.

no to mi nije bilo dovoljno pa sam se odlučio za još jednu akciju oprobanim receptom: vozom 20-ak km u planine i odatle povratak kroz brda, hajkujući.

uspeo sam da nađem 4 nove prečice, no to se zajedno sa prethodne dve događa prevelikom brzinom pa nisam siguran da sam ih dobro zapamtio, moram utvrditi gradivo na karti kasnije.

imao sam i sreće jer mi se gubio signal pa na mestima nisam imao kartu u telefonu, ali sam izbio na poznat teren tačno na mestu odakle dalje znam i žmurećki pa mi je ostatak putovanja bio mačiji kašalj.

od ukupnih 23km sam pretrčao nekih 4-5 no to je bilo toliko malodušno trčanje da ću upisati 4. eto jednom i ja da budem skroman. mada je trajalo kao da sam u normalnim uslovima trčao 7km, eh. uglavnom sa jutarnjih 12km imam ukupno novih 16km za dopisati, dinar po dinar sitnina, kamen po kamen kamenjar, lepo kažu izreke.

nosio sam dva telefona za svaki slučaj, u ajfonu imam gugl mape a u huveju imam aplikaciju view ranger koja je pravo otkriće i velika preporuka svim avanturistima jer ima ucrtano puno više putanja plus dosta mogućnosti koje gMaps mogu samo da sanjaju, na ovoj turi mi je baš pomogla.

blog od ponedeljka, skroz bespotreban

a možda i nije

plan je bio da se nedelja iskoristi za obilazak industrijske ceste u izgradnji

i malo dalje istraživanje trase autoputa

pretpostavka da valjevci ništa ne rade se naravno pokazala ispravna

kompletna zona radova je bila pusta, pa se moglo prolaziti bez problema

no put se negde misteriozno završava pred jednom šumom

kilometar dalje pak se radovi na kraku autoputa izvode i nedeljom, to valjda ne rade valjevci nego republikanci

pa je bilo malo povuci potegni provlačenja između kamiona punim kamenja ali ništa zaista jezivo

 

tu smo uspeli da između ind. ceste i autoputa nabodemo gumom u trn pa je posle toga ckrla pumpa na bicikli no srećom je benzinska bila na 300m pa je naišla kao kec na desetku

nakon toga još jedan prelazak preko reke, patike pune mulja i vetar u kosi

ispalo je jednako zabavno kao i da sam otišao u bilo koju afričku zemlju na foto safari, svačega se nagledah i upoznah svoj kraj da bih ga više voleo

trinaesti trinaesti & glupi avgust

razmišljam nešto, treba otvoriti kalendar za prvu godinu posle hrista, i gledati kada je pao prvi "petak 13.", pa pronaći drugi, pa treći, i tako dođi do trinaestog "petka 13." i onda proveriti u vikipediji da li se nešto strašno zanimljivo dogodilo tog dana.

samo što me mrzi.

evo sad sam našao neki onlajn kalendar i izgleda da je računanje vremena počelo u subotu (!) pa da krenem onda, 

prvi petak trinaesti je bio u maju godine 0001.,

drugi u januaru 0002.,

treći u oktobru 0002.

4) u aprilu 0003.

5) u julu 0003.

6) u junu 0004.

7) u februaru 0005.

8) u martu 0005. logično,

9) u novembru 0005.

10) u avgustu 0006.

11) u maju 0007.

12) u januaru 0008.

13) u aprilu 0008.

ETO I TO SMO SAZNALI.

samo još da saznamo šta se dogodilo 13-04-0008, 

a nećemo nikada jer ko zna pored svih ovih izmena kalendara koji je tog dana zaista bio datum, odnosno da li ovo računanje unazad uspeva da reši sve te promene koje su se dogodile...

ali eto, malo razonode za vijuge, umesto sudokua ili haikua ili kako se zvaše...

juče sam se probudio polumrtav, nemam pojma da li zbog alergije ili nečeg trećeg, pa sam malo živnuo i svašta završio u narednih par sati, pa sam onda opet obamro i otišao da tumaram bajkom neki rikaveri kružić koji je krenuo sa mrtvačkim kotrljanjem od 15 km/h pa ga nisam ni snimao da mi se ne smeje narod na Stravi.

negde popodne su se navukli neki oblaci i bilo je očigledno da je pitanje sata kada će da dune nevreme koje sam već dočekao spreman u dvorištu sa onom Skill duvalicom/usisivačem za lišće i kako je pre kiše oluja naduvavala gomile lišća po ćoškovima dvorišta ja sam to odmah mleo/usisavao u onu rupičastu vreću koja se bukvalno do vrha napunila, pa sam tako uštedeo sebi triput više posla sledećeg jutra tojest jutros.

nakon doručka sam rendao neke jabuke za pitu, pa sam okopavao zemlju i vadio suvišno korenje od višnje koja bi da pored sebe odgaji još 20-ak malih višnjica a ova bašta može da privi uvrh glave tri, pa sam to sve preorao i posadio travu, sad čekamo da vidimo da li će kučići to raskopati pa da ih streljam na licu mesta i zakopam pod tu istu travu.

odoh sada da guglam zašto se kaže "glupi avgust", pa na užinu pa na vožnju.

PS
vidim da su se juče mnogi pitali zašto je uopšte pravljen Pelješki most kada se sasvim lepo putovalo preko Neuma, mada je meni skroz razumljivo jer da sam ja Hrvatska naravno da bih voleo da ne moram da putujem kroz sopstvenu zemlju sa pasošem i da prolazim krozBosnu, plus zbog autoputa da se ne bih zadržavao naravno da ću da spojim dva dela svoje zemlje u jednu celinu, a taj autoput će se na dugi rok već isplatiti/otplatiti. plus će sve biti modernije i brže, uđeš u Dubrovniku izađeš u Zagrebu i boli te dupe, ne znam zašto to svima nije očigledno.

ovo je snimak na gugl mapama, kada su postavljani noseći stubovi mosta