hard time

ima pesma od grupe hard time - ja nisam normalan, s tim da trenutno nisam nenormalan u onom hevi-mentalna-ustanova smislu nego mi dan nije normalan kao što mi ni jučerašnji nije bio. naime onaj neplanirani trening me je toliko sahranio da ne mogu da dođem sebi od umora u nogama. doduše, ko me je terao da baš odradim taj zadatak 99%, mogao sam to i malo neobaveznije ali ja kao ja morao da zapnem i da se razvalim.

popodne sam krenuo na rikaveri vožnjicu pa odustao jer sam bio toliko umoran da sam jedva okretao pedale a svaki put kad je jače dunuo vetar došlo mi je da siđem i guram biciklu PO RAVNOM. na kraju sam skroz odustao od vožnje i otišao da se malo šetam kroz šume i kukuruze. doživeh da i odmaranje moram da smanjim na pola intenziteta :-) 

i tu sam shvatio dve stvari

1) 

polumaraton svakog vikenda je više nego dobar "trening" ako ne za neke špiceve i vrhunce forme a ono barem za pristojno održavanje iste, a svo ovo trčkaranje i nenaprezanje svakako vodi formu sve niže i niže

istovremeno s tim, jak trening puno žešće razvali noge koje na to nisu naviknute tako da puno lakše amortizuju polumaraton-a-week nego jedan jači tempo u par meseci koji ih uhvati na spavanju

2)

jednom kada sam se već odvikao od "treniranja" i uhvatio taj ritam da mi prijaju dva izleta dnevno, jedan bilo kakav obično ujutru i jedan što zanimljiviji mogući negde popodne, veoma mi ne prija ikakvo "treniranje" jer me ono izbaci iz koloseka i usere mi i taj i naredan dan, ako ne i dva

vidim po nogama da ni danas neću biti sposoban ni za šta epohalno i to me na neki način ljuti, jer sam eto zbog samo 55 minuta trčanja sebi upropastio nekoliko mogućih aktivnosti koje svakako neću imati

pa koliko god tih 55 minuta bilo zanimljivo i istraživačko i otkrivačko, ali ipak, fuj