malo bi bilo reći da sam ostao zatečen i u neverici šta to vide moje oči boje masline boje masline boje Dunava žabokrečine
uglavnom je razgovor nakon - bravoooo - zdravoooo, tekao tako nekako da sam joj rekao da tu u selu ima česmu za slučaj da joj zatreba jer nije nosila ništa osim telefona
nisam imao pojma da li je odatle krenula pa upravo završava trčanje ili će tu okrenuti pa nazad u neko selo
na to je ona rekla da ne zna za česmu ali joj ni ne treba obzirom da joj je tu kuća iza prve raskrsnice
e sad, kako ti je kuća tu na par stotina metara a ne znaš da u centru sela ima česma, moradoh i to da pitam jer je zvučalo malo nenormalno
tako se u daljem toku te ping pong razmene kratkih rečenica ispostavilo kako je došla na selo kod tetke, tu malo niže, pa su onda povezli i tetku kod dede, pa je ona odlučila da došeta i malo se proluftira jer ih je sa tetkom bilo previše u autu, i onda je nešto PONELO i nastavila je da trči :-D
dakle devojka (malo starija Devojka, ne baš devojka) inače uopšte ne trči ali eto
omlatila je koliko sam uspeo da izračunam oko 3km, jako sporom kadencom ali tehnikom boljom od 3/4 rekreativaca, sa solidnim zabacivanjem pete i pravilnim radom ruku, nepogrbljena i neuvijena, skroz ok
ova bi za mesec dana redovnog trčanja na prosečnom trejlu ušla u top 3 garantovano
na kraju je ipak tražila da vidi gde je ta česma pa je svako otišao na svoju stranu
Nema komentara:
Objavi komentar