dakle sledi opis utorka, ključnog dana u trenažnom ciklusu
ujutru sam fantazirao o nekom trčanju ali obzirom da sam se dan ranije iz nepoznatih razloga raspao na tempo trčanju koje sam izveo brzinom lagane dužine, nisam se ni usuđivao da opet stanem na noge
pa sam stao na dupe
u prevodu seo na biciklu
i provrteo nekih 15-ak km do majke sa 7 štenaca koje smo skužili dan ranije
nakon hranjenja i pojenja devet duša (tu je i jedna mačka, ona im dođe valjda tetka) i nakon posla nisam ni bio za nešto bogznašta, pa sam pošao da provrtim biciklom i drugo poluvreme no iz nekog razloga (sve neki nepoznati razlozi sunceti) su mi noge odjednom bile friške i vesele pa sam produžio vožnju u par slučajnih skretanja i zalamanja, te prošao nekim putevima kojima se ređe ide, što bi rekli ovi moderni iz naslova
naravoučenije, samo budale idu putevima kojima se ređe ide, jer da ičemu vrede ne bi svi ostali od njih digli ruke, tojest noge
elem tako je ispalo da sam nešto malo čak i trenirao, a jutros (sreda) je tek usledio PRAVI trening jer sam opet stao na noge (to jest patike) pa sam otrčao do istih devet duša, a usput sam skockao 500m lagano 500m brzo i tako 10.5km tj frtalj maratona
da sam mogao tako 4 puta duže imao bih maraton za 204 minuta što uopšte ne zvuči loše
jedini je problem što je meni lakše da trčim promene nego ravnomerno, tja
kao i inače kad trčim promene, prvo sam razmišljao o tehnici, držanju, pa pod dva o kadenci, i tek onda o brzini iliti snazi obzirom da je prvo samo kombinacija drugog + nagiba terena
Nema komentara:
Objavi komentar