ponedjeljak, 16. kolovoza 2021.

toplotni udari

neki kažu da im smeta vrućina, neki kažu da je vole, neki kažu ono što osećaju a drugi ono što bi voleli da osećaju dok ni sami nisu sigurni da li im organizam prati stanje duha
oduvek mi je smetala vrelina tojest one temperature više od temperature čoveka, do +35 sam nekako i funkcionisao a kada dobar deo dana bude preko 37 pojavljivali su mi se razni plihovi po koži, jako mali poput zrna susama ali koji svrbe kao đavo, i dok ga ne probušim iglicom nema šanse da proživim normalno
to se pojavi bilo gde ali uglavnom po šakama i uglavnom na nekim čudnim mestima gde nikad ne bih rekao da će se pojaviti

no imao sam i drugih epizoda, kada mi je adrenalin jači od tih ometajućih faktora
recimo Državno u Nišu smo vozili na okruglo +40, sećam se tog perverznog osećaja na hronometru da će mi se OČI OSUŠITI i da sam na silu treptao i vozio po par sekundi čvrsto žmureći, da nekako zaštitim tu površinu očiju koja peče kao da su kapci od šmirgle

sećam se i običnih dana, izazova da se ode na trening baš kada je najteže
imao sam tada neki Cateye ciklomaster koji je pokazivao nadmorsku visinu (to je u ono vreme bilo neko ludilo od gadgeta, radio je na principu vazdušnog pritiska pa je morao često da se kalibrira) a imao je i temperaturu, i sećam se najtoplijeg dana kada sam pride odlučio da se penjem da Divčibare sa one osunčane strane, sa mene se sve cedilo, ciklomaster je pokazivao +42, bio sam verovatno mršav kao grančica i ništa mi nije smetalo i samo sam se onako u naporu kezio kao da se smejem, i uživao u tome do koje mere umem da budem perverzan i mazohista.
čak ni prosek nije bio loš, skroz kao da je bio običan letnji dan

ovih dana mi se pak nekoliko puta dogodilo da od vrućine izgubim i volju za treniranjem, kao da za razliku od onog mladog majmuna koji je svemu išao kontra, sada na neku foru prevlada to upozorenje organizma da ne preteruje prečesto
sumnjam da sam nakon onog trekinga (30km kroz stepu na 30 stepeni) imao još jedan ili dva malo lakša toplotna udara iliti sunčanice jer mi se ponavljao onaj osećaj ježenja i nekog čudnog kuvanja u glavi čim izađem na sunce, kao da mi neko nekom lampom dodatno greje teme

tako je ispalo da mi je ovo leto više propalo nego uspelo jer sam tek svaki treći-četvrti-peti dan nešto zaista trenirao ili otrčao ili provozao, a sve ostalo se pretvorilo u neke malodušne izlete i vucaranje kroz hladovinu
pih

Nema komentara:

Objavi komentar