nova rešenja i novi problemi (trial and error)

odavno sam da kažem planirao nešto ali nikako da ga sprovedem u delo, i kada sam se napokon odlučio, ostali su mi pomešani utisci

radi se o ideji da se na planinarenje ili pešačenje ili hajk krene biciklom, da bi se dobilo na opsegu autonomije, jer gde god može da se vozi ušteda vremena je solidna

ispostavilo se da je problem druge prirode

naime, kada se dođe u neprohodne ili poluprohodne predele, onda nošenje bicikle preko granja i kroz trnje postaje velika muka i ogroman teret, i odjednom bicikla postane smetnja

da je nemam, lako bi ispreskakao par stotina metara na jednu stranu, pa na drugu, eventualno našao prolazak

a ovako, ako ostavim biciklu pa nađem prolaz, moram nazad kroz trnje pet minuta do bicikle pa onda sa njom u naručju treći put istim putem, pod uslovom da sam uopšte našao stazu

i tako se namučih propisno, izgrebah, izmaltretirah, i dobro na kraju sam se naravno sjurio 20-ak km u grad eto da bi se na kraju sve ipak isplatilo

NARAVOUČENIJE - sa biciklom ići samo u umereno-istraživačke ture, gde je većina puteva poznata, otkrivati nove PUTEVE, nema veze da li guram po kamenjarskom makadamu ili vozim po travi, ali samo da su putevi

ako treba da se baulja kroz šume i po grebenima, to ipak ostaviti za pešačku turu

tako nekako