15

godišnjicu preloma sam obeležio ne znajući da mi je godišnjica, to jest otišao sam na izlet - dužinski trening pre podne, vratio se popodne, i tek onda se setio da je danas taj 15-ti septembar iako sam koliko sinoć pisao o njemu. alchajmer je očigledno odmah iza ugla i još je podmetnuo nogu da me što brže saplete.

odlučio sam se za istu kombinaciju bicikla-trčanje-bicikla iz prostog razloga što još uvek mogu sebi da priuštim toliku aerobnu ekonomiju bez kupovine skutera ili odlaska autom na malo udaljenija trčanja. dve vožnje do sela Stave su bile po 24km, a umesto trčanja od 28km kao u nedelju, danas sam šest dana kasnije otrčao sličan krug kontra smerom od 29km.

naizgled mala razlika je ustvari bila velika jer sam, umesto po izohipsi na 1000m koja vodi pored već pomenute česme pod nazivom Kedina Voda, prošao po vrhu Medvednika. tih 250m uspona mi uopšte nisu teško pali, a ni spust iako su šumari navukli neko oštro veliko kamenje što na nagibima od 20% dođe kao nekakav škraping (trčanje po škrapama odnosno onim izrezbarenim stenama uz obalu mora koje izgledaju kao hiljade noževa okrenutih uvis).

razočarali su me srpski planinari. pokupio sam na hiljade paučina uzbrdo, put je urastao i ostala su samo dva jedva vidljiva traga kuda bi trebali da prođu neki štaznam džipovi, a korov je do kolena-kuka-ramena, već od krivine do krivine. više je nego očigledno da se taj severni uspon uopšte ne koristi. obzirom da sam tuda prošao prvi put u životu, zadovoljio sam se time što sam ga iz prve pogodio, nigde zalutao, i stigao do vrha. ovo ostalo ide u rok službe.

gore sam shvatio da nisam izbio BAŠ na vrh nego par stotina metara kozijom stazom niže, no svo to lomatanje do vrha predstavlja jedva nekoliko metara visinske razlike. hoću da kažem da glavni put recimo pređe preko 1240m i onda moraš da se lomataš pet minuta do prâvog Vrha i isto toliko nazad, samo da bi se slikao pored one piramide od kamena na kojoj je obeležena najviša tačka planine.
što bi rekao Tolstoj "mnogo buke ni oko čega"
#šala

i tako, pred trčanje sam zastao biciklom pored nekih malina i najeo se kao stoka da u prodavnici u selu gde ostavljam biciklu uštedim koji dinar za bonžite, pa sam nakon prvih 11km dobio prvi proliv. u međuvremenu sam se na 10-om kilometru najeo neke prašnjave tamjanike pa sam pred kraj trčanja u samom 29-om kilometru dobio i drugi proliv, srećom oba uz potočić a imao sam naravno i vlažne maramice, što moram da napomenem da prvom prilikom ne bi izbegavali rukovanje sa mnom.

za ljubitelje detalja nijedan nije bio baš ono stopostotni proliv nego govno u narodu popularno pod imenom "pljeskavica", koje se zbog kašaste strukture fino razlije u pomenuti oblik, posebno popularan među divljim životinjama jer se kladim u život da više nijedno od dva nije tamo gde sam ga servirao nago je sa dolaskom večeri uveliko potamanjeno u slast.

eh da pojeo sam i neke jabuke ali se ne sećam u kojem kilometru. na kraju trčanja sam rehidratacije radi kupio pepsi bez šećera od dva litra iz prostog razloga što je još uvek na akciji i košta samo sto dinara (šest kuna, 0.8€) pa je dobio prednost nad nekakvim organskim sokovima sa navodnih 100% nečega unutra. ovo moje je bilo 0% svega osim zaslađivača i veštačkih boja i aroma.

iako sam imao 20% više uspona nego pre šest dana a i kilometar više, trčanje sam završio za istih 3h18' i uz sličan osećaj "laganog do srednjeg" naprezanja. jedino što se ne nadam je da će mi sutra biti neki Hiper Dan kao što je bio u ponedeljak kada sam demolirao one deonice, sutra ću na trci verovatno pojesti govance no ne smeta, ionako ne idem zbog rezultata nego da se podsetim kako to beše izgleda Čačak. štaviše možda se prijavim na 5km a ne na 10km, čisto da proverim da li će noge uopšte primetiti da je trka kraća od cenera :-)