naj

najbizarnija trka ever!
prvi krug od 7km je prošao tako-tako.
noge trome, pulsevi oko 145.
drugi krug i odjednom sam skroz sâm.
ni-gde-ni-kog.
brate!
pulsevi oko 148 i onda pad motivacije pa nazad na 142-144.
dobro je da nisam zaspao na stazi.
obzirom da ne vidim nikog 300-400m ispred prestajem da se osećam kao na trci.
treniram ulicama grada, trčim po sredini ulice, sve je sablasno pusto.
sramota me od one silne policije na svakoj raskrsnici.
odlučujem da otrčim 2 kruga i odustanem.
osećam se kao kreten.
kilometar pred ulazak u zadnji krug mi kažu da sam 10-ti.
hmm???
odlučujem da idem do kraja.
top ten je top ten, ipak.
300m pred start/cilj je poslednja okrepa.
dodaju mi praznu čašu.
stajem, zaustavljam štopericu.
klinac od 16 godina i 100kg se umešao na okrepu i zajebavao bi se.
jurim ga dva kruga oko stola da bih ga išamarao.
on u begu zgrabi nožić za sečenje pomorandži i stane naspram mene.
najebem mu se svega živog i mrtvog čega sam se setio, odem do policajca 100m dalje ali vidimo klinca kako beži u sporednu uličicu.
ma, ionako je bilo pametnije da odustanem, zaključujem i odlazim da se prošetam do šabačke tvrđave i plaže.
ipak sam imao mali pad brzine u drugom krugu.
prvih 7km za pola sata a zatim 6840m za istih pola sata.
fajl mi je trajao 1h00m01s.
zanimljivo.
sutra je novi dan, jel tako.
i nakon toga nova nedelja, jel tako.
tako je.