neko kaže da je trka ili dve tokom vikenda sasvim dovoljno kao trening i da ti onda ništa više nije ni potrebno osim odmarajućih aktivnosti, a neki pak tvrde kako se umesto na trci treba "ubiti" tri puta nedeljno od treniranja i onda je to iz nekog razloga bolje.
ne ulazeći u to šta nas čini zadovoljnim a šta nam oduzima zadovoljstvo iz života i nameće nam nešto što bi se moglo nazvati "obaveza" i što je samim tim manje dobrovoljno, ono što u meni stalno preteže je činjenica da već nekoliko godina trčim bez problema i povreda.
ako ne umem da se kontrolišem i uvek uradim ono malo više nego što je potrebno, pogubno je to raditi svakog drugog dana (osim đurđevdana). a na trke sam se već navikao jer je to uvek jedan sličan intenzitet pa sam se uhodao u taj "sandbagging" režim da nikada nisam ni preko 95% a kamoli da ulazim u zonu "ono malo više" iz koje na treninzima nisam izbivao.
ako je neki drugi vikend možda i mogao da donese drukčije razmišljanje, ovaj prethodni sigurno nije. teška Žumberačka u subotu popodne, u kombinaciji sa 10km tempo trčanja odmah u nedelju ujutru, po makadamu i sa neplaniranim pojačavanjem u zadnjoj trećini, očigledno je morala da ostavi neki trag u nogama i organizmu uopšte, koliko god ja taj trag ne osećam.
dva i po dana i tri trčkaranja kasnije osećam se relativno oporavljen no danas me čeka jedan poslić koji podrazumeva i bici vožnju od dva sata po brdima, tako da će najverovatnije opet izostati dvostruko trčanje. sreda bi mi bila idealna za to no život ima drukčije planove, a sutra (četvrtak) će verovatno biti malo prekasno za preterivanje s trčanjem obzirom da je polumaraton u subotu popodne.
poslednja vest (nisam zaboravio obećani PS samo ga odlažem) je da su druge patike prišle prvima odnosno da drugi šareni par ima već 1484km i primakao se brojci od 1521 koliko je prešao prvi par. za dva-tri trčanja ću imati 4 patike sa isto kilometara i moći ću opet da nosim posebno oranž a posebno modri par. ALI NEĆU HTETI!
Nema komentara:
Objavi komentar