subota, 22. rujna 2018.

subota posle subote

subota je prošla kako je prošla, malo navigacije do starta do kojeg nas je putokaz poveo sporednim umesto glavnim putem, eto jer sam učitao mape samo da bih to mogao da primetim. otkud znam rekoh, valjda putari bolje znaju. mućak.

sve je lakše kad rano dođeš na start. onda izgubiš pola sata na pozdravljanje i priču sa poznanicima pa na zagrevanje kreneš sa istih 10 minuta zakašnjenja kao i celog života. još su mi uvalili one čipove što se šniraju u patike i dok trepneš već je stani-pani.

zbog toga sam malo "zaspao" na startu i posle kilometra bio tek oko 20-te pozicije. svima je prijao vetar u leđa. čak ni srednji deo trka sa vetrom u prsa po makadamskom nasipu nije smanjio ambicije ovima ispred iako sam već počeo da ih nižem kao ražnjiće. negde oko 12-og km sam stigao i drugoplasiranu žensku, a prvoj se nisam ni nadao obzirom da je prva dva kilometra vodila kolonu ispred svih muškaraca (!).

i tako, dvojicu po dvojicu izračunao sam da sam na kraju stigao petog i šestog, pa sam jednog rešio odmah a drugog još malo posmatrao i procenjivao. stigao sam ga tek 4km pre kraja misleći da ću i njega onako lako ribolovački otkačiti "na strpljenje" no čim mi je rekao kako se useća usamljeno i da mu treba neko društvo da bi držao bolji ritam, odlučio sam da odmah pojačam, čak i više nego što je bilo razumno. taktika se isplatila i on je posle 500m digao ruke od ganjanja i usporio. još neko vreme sam držao taj "odlučan" tempo a nakon toga neznatno smanjio napor jer mi desetak sekundi u cilju gore-dole nije značilo ništa.

momak ispred je bio jedva vidljiv na kraju dva najduža pravca i znao sam da je on minutima ispred pa se nisam ni nadao da bih ga mogao stići. zadovoljio sam se petim mestom no na kraju se ispostavilo da sam ipak šesti. nebitno. prvi kilometri su svi nekako bili kraći pa je svakih 5km ustvari bilo 4.9 i bio sam jako srećan zbog toga, rekoh pola minuta ovde pola onde, biće lako istrčati ovo ispod sat i po.

no ne lezi vraže, pred kraj su sve to nekako produžili kao žvaku pa su i kilometri bili sve duži i kada sam prošao oznaku 19 već sam na satu imao 19.4. ajme ajme rekoh, da vidiš sad kad omašim tih sat i po kojima sam se tako lepo radovao. ne znam šta se tačno gde dogodilo no kad sam ulazio u cilj semafor je pokazivao 1:28:58 ... 1:28:59 ... i ja sam sav srećan prekoračio preko tepiha za čipove. nešto kasnije sam na satu vide dvadesetak sekundi veće vreme i nisam znao da li sam zaustavio štopericu u cilju ili tek malo kasnije kad su mi okačili medalju oko vrata.

onda je spiker rekao da ove godine neće biti proglašenja po kategorijama pa sam se prošetao do stola da vidim čemu služe sve one medalje, i video da su po kategorijama, a cure koje ih čuvaju su mi za spikera rekle "pa on nije normalan!" :-)
dobio sam još komadić gvožđenceta i otišao sa trke zadovoljan time što sam poslednjih 5km otrčao najbrže od svih drugih pet-aka u trci.


nakon toga pravac Decathlon koji nije ni 10% od onoga što sam zamišljao nego je najobičnija kineska radnja sa jeftinom robom za jedno- do trokratnu upotrebu. daj bože da barem ovaj kalenji kačket malo posluži, a uzeo sam i crvene bokserice od mikrofibera (srček!). putovanje se naravno opet odužilo a čak smo se na 50km od kuće i vraćali napred-nazad da uhvatimo neko mače koje je šetalo sredinom puta no negde nam je pobeglo.


Nema komentara:

Objavi komentar