nedjelja, 23. rujna 2018.

nedelja posle subote

sinoć sam zaspao pred 23h i probudio se jutros u 5h zbog pišanja pomislivši - znam da više neću zaspati ali u odnosu na uobičajenih 3-5 sati ovo je već premija. i kao što mi se nikada nije dogodilo, opet sam zaspao kao top do 7h15 i ustao bukvalno oduševljen što me je nebo počastilo takvom nadoknadom. čak ni kučići nisu zalajali, ili sam ja bio tolika koma da ih nisam čuo.

tu je palo prvo lagano trčanje posle trke, opet malo uzbrdo jer mi se posle ravnih 21km nije opet trčalo po ravnom. zatim na jedan rođendan sa roštiljem i tortom, pa na grupnu bici vožnju sa Slavljenicom, a kad se sve završilo i pao mrak mene je napao neki napad bulimije jer sam umislio da sam celog dana previše jeo pa sam otišao na još jedno kratko trčanje u školskom dvorištu. par krugova pa istezanje pa par krugova pa vežbice pa par krugova i tako više od pola sata. svi košarkaški rekreativci su negde otišli pa sam svo vreme bio sâm, ako izuzmemo par šetača pasa koji čekaju mrak da izvedu ljubimce da ne bi morali za njima da skupljaju govanca nego ih samo elegantno ostave u travi.

mislim da sam sveukupno pretrčkarao 19km no daleko od toga da sam siguran jer sam i na stadionu (dodatak na jutarnje brdo) i u školi puno puta prekidao pa nastavljao snimanje i ko zna da li sam baš sve uračunao. kao da je važno, pih.

Nema komentara:

Objavi komentar