neću

neću jer ne mogu da stignem
da pišem danas blog i za juče
nema šanse
dva dana sa brusilicom i zavarilicom, nešto malo betoniranja, a tek trećina posla gotova
par laganih vožnji i par laganih trčanja, to je sve
nešto po danu nešto po mraku
ustvari više nego par ali dobro, kod mene je sve tako nekako omalovažavajuće, ne smatram sebe dovoljno ozbiljno, to mi je najveća vrlina
nije lajk uvek znak da ti se dopada nešto što je neko napisao, treba ceniti i trud, možda je samo glup ali je dao najbolje od sebe i to treba nagraditi, jel tako
hohoho
znam da neki uporno ponavljaju kako premalo treniram ali otkud znam, kad dodaš sva naprezanja između dva vikenda, ja ponavljam kako mi ovo deluje "taman"
eto juče sam otrčao poslednji kilometar malo jače, rekoh daj da nabijem prosek ispod 6 min/km
čak sam projurio ulicom 100m dalje od kuće pa se vratio šetajući
morao sam da nadoštrukavam do 11km okruglih, da ne ostanem na 10.9 jelte
a tek kad imam 11 okruglih lako mi je da bez računanja pogledam na vreme pa ako je ispod 66 minuta onda sam uspeo
pulsmetar nisam nosio ihaaaaaj, ne pamtim
upalim stravu, ponesem telefon, malo se kući javljam sms-ovima dokle sam stigao, malo šaljem slike na instagram
i što je najgore nikako da definitivno propadnem kao trkač
svaka druga trka 6-ti u generalnom
ono ostalo ili daleko ispod ili u prva tri, obrni okreni ta šestica mi je suđena kao prosek
eto dan ću opet završiti trčanjem u sudijskoj nadoknadi
čak je i blog bio važniji
pa vi vidite