jedan od zaostalih blogova
četvrtak sam iskoristio da preteram u onome u čemu se najmanje treba preterivati, a to je trčanje. ujutru sam što ranije dok je što prijatnije otrčao na jedno brdo sa severne strane grada, malo jače nego što sam navikao odnosno malo jače od "laganog" koje mi se lepo primilo kao seme u saksiju. tu sam imao 12km.
ubrzo zatim sam otišao na drugo brdo ka suprotnoj strani sveta (jugu), takođe u društvu kao i ujutru ali ne u istom društvu. 26km nije malo, rekoh, ali nije ni mnogo, ali svakako mi bar jedan od ta dva izlaska nije bio "normalan" u nekom prethodnom životu kada sam smanjivao kilometražu u par dana pred trku.
no ove godine svo vreme trčim jako lagano na treninzima a trke su jake same po sebi i taj neki balans uspeva da se održi, da se osećam dobro, zdravo, nepovređeno, i hronično neispavano. ne možeš imati sve u životu...
sutra je dan za promene a očekuje me jedno lepo putovanje u nove krajeve.
Nema komentara:
Objavi komentar