Vidla žaba da se konji kuju pa i ona digla nogu.
Iskreno, mislim da je merenje trajanja kontakta stopala sa podlogom jednako važno kao i merenje aerodinamičnosti u vazdušnom tunelu, i da se mene nevažnog to toliko tiče koliko i fiću kad mu na krov staviš spojler koji si skinuo sa formule 1.
Neće fićo poleteti ni sa spojlerom a neće ni bez.
Isto tako, možda je onom crncu koji u patikama na federe pokušava skinuti pola po pola minuta do maratona ispod 2h važno da li gazi levom nogom 2% jače nego desnom i možda u popravljanju tog balansa pronađe tih pola sekunde po kilometru koji mu fale.
Meni će tih pola sekunde po kilometru doneti jednako beskrajno geganje kao kad sam u Beogradu pod tuđim imenom i brojem ćopao 42km za tri i po sata, pazi sad mogao sam uštedeti pola sekunde po kilometru, pa evo jednog velikog WOW!
Ili što bi neki drugi englezi rekli PHEW!
Kako bilo, već na prvom treningu sa ovim svemeračem sam shvatio dve stvari.
PRVO
Što jače zapinješ koraci su sve duži!
Dakle kad kreneš lagano trčkarati koraci su tu negde oko metar i 10, trić trić trićkanje, u nekom Tempiću su tu negde 120 pa i 125cm ako je blago nizvodno, a kad namažeš onaj zadnji kilometar pojavljuju se i brojke oko 140cm.
Za ne poverovati!
DRUGO
Ovo je puno veće otkriće, u rangu senzacionalnog, ovaj put bez zajebancije.
Kad trićkam lagano trić trić trić kao ptić, odnos snage desne i leve noge je između 53:47 i 52:48, a kada ubrzam sa 5'30''/km na 5'/km i 4'40''/km tako što ne zapinjem jače nego samo povećam frekvenciju u nameri da popravim taj odnos, MUĆAK!
OPET OSTANE 52:48 (!)
TREĆE
Šta zaista utiče na simetriju koraka, ne dakle povećenje kadence kao što svi udžbenici i treneri kažu, nego pojačanje napora.
Skroz logično je da će onaj koji ćopa još više ćopati kada korake sa 110 produži na 140cm i da će se sve nepravilnosti još više pokazati, jer slabija noga mora još više pokazati svoju slabost kada je iz laganog tempa isteraš na čistinu jurišanje.
ALI MUĆAK.
Kod mene sve naopačke, pa sam tako u zadnjem kilometru uglavnom bio između 51:49 i 50:50% odnosa D/L, koraci su se na nepravilnom profilu menjali između 125 i 144cm, kadenca ne baš tako dramatično (182-195), a ceo kilometar dole pa gore pa dole je izašao 3'56'' što mi je ovogodišnji najbrži ravnjikavi kilometar na treningu.
ČETVRTO
Zapamtiću (ili je pametnije zapisati?) podatke koji kažu
omjer vertikalne oscilacije = 6.1% dužine koraka, dakle ~7cm na ovom trčanju
prosečna okomita oscilacija = 6.9cm dakle toliko odskačem u vis sa svakim korakom haha
manje od Blanke Vlašić, očekivano
... zaboravih
PETO
A ovo je trebalo da ide na početku jer svo vreme samo ja znam o čemu pričam, današnji trening je bio varijanta onog Višticinog 20+20+20 treninga popularno nazvanog mod-med-mad što znači da se 20' trči umereno, 20' srednje do jakog i 20' jako.
S tim da ja to uvek promenim na 4+4+4km jer mi je tako lakše pratiti dokle sam stigao, pa mi je i danas odnos između ta tri dela bio 22' + 20' + 17' što je još jedno malo zabušavanje jer najteži deo najkraće traje.
Plus nisam išao srednje polujako i jako, nego sam išao 4km lagano 4km srednje i 3km polujako pa spičio zadnji kilometar kako sam mogao na ovim još uvek umornim nogama.
... a ima i
ŠESTO
Nadam se da je ovo samo početak "pravih" treninga i da ću u naredna 24 dana uspeti da se dovoljno popravim da bi mi trka u Kuli 15.06. bila najbolja ovosezonska, naročito zbog toga što sam se prijavio kao štafeta i imamo ambicije da pobedimo.
Nema komentara:
Objavi komentar