01 svibnja 2019

april bajbaj


evo ovako, 
u januaru sam zabeležio nula kilometara,
u zadnjim danima februara nakamčio 92km trčanja,
u martu 298 i u aprilu 356.
nije to tako ni loše obzirom da sam skroz odustao od "nalupavanja kilometara" i skoro sva trčanja maksimalno skratio pokušavajući da ih ubrzam.
koliko će takav pristup išta promeniti u odnosu na poslednjih nekoliko godina "laganog a što dužeg" koje je više bilo anti-trening nego trening obzirom na to da je imalo nula posto race-specifičnosti.

pre mesec i po sam rekao kako me ovog proleća "trke neće videti" ali sam poklekao pred čarima činjenice da na trci napraviš najbolji trening i eto, nisam nijedan vikend propustio a da negde ne odem.

zbog neke čudne okolnosti (koja baš i nije za blog) sam prigušio želju da trčim po Gradu pa sam uglavnom sva trčanja organizovao kojekud naokolo, nakon što se biciklom odvezem nekih 5-15km od grada.
juče sam pak otišao "samo" do gradskog parka sa željom da otrčim 8 krugova po 1250m (zvanično, jer to znači 4 kruga = 5km a 8 krugova = 10km) koji su ustvari 1270m jer sam ih premerio biciklom, a svako GPS merenje nije baš toliko precizno zbog šume i zavučenosti staze.

odmah sam shvatio da su mi noge sveže kao kuvani kupus i bogme sam bio dosta nesiguran u to da li će mi se plan ostvariti ili će ostati maštarija.
nakon tri lagana kruga i nakon tri očaja u duši koliko me noge bole na početnom oštrom usponu, prelomio sam u sebi i nastavio sa jednim treningom koji sam voleo pre desetak godina.
nagazim prvih 390m stepenaste uzbrdice do najviše tačke kruga, pa strčim ostatak kruga lagano da bih se odmorio, i tako sam sve do kraja osmog kruga praktično uradio 5x400m s tim da bi prema trajanju (nešto preko dva minuta) ekvivalent bio nekih 600m na stazi recimo.

zato su mi danas noge vesele kao kuvani kupus koji se odavno pokvario, pa te je strah čak i da priđeš šerpi a kamoli da je uhvatiš i da sve to prospeš.
otopliće tek u petak pa će to možda biti zgodan dan za biciklu, sutra je četvrtak pa možda bude idealna prilika za pešačenje, recimo, dakle treba preživeti još samo danas.
za subotu nemam plan jer je Fruškogorski Maraton na dan trke nenormalno skup za sve RACE trke (5 od dvadesetak) a ostatak trka mi je samo poluzanimljiv jer su sve neformalnog pešačkog karaktera pa samo "pobeđivanje" na masovnoj šetnji neće ni imati ikakvog smisla.

nakon bečeja (10km) i požege (15.6km) sam se dovoljno udaljio od beogradskog maratona pa je ta fruška gora možda bila idealna prilika da se napravi sledeća Dužina, no eto, nisam mislio na vreme a sada je prekasno, osim ako normalne startnine (20€) ne nameravam da iskeširam startninu na dan trke (47€ !!!???) što me malo i plaši kao ideja...

Nema komentara:

Objavi komentar