naravno da sam sâm kriv, nema ništa od bacanja krivice i čini na druge.
mislio sam da sam spojio lepo i korisno.
sedam dana nakon popunjene prijave za 21km, što je ujedno najduži učinkoviti Trening, popunio sam i prijavu na 42km.
1)
maratonci startuju iz neke najudaljenije tačke bogu iza nogu.
bila mi je muka od pomisli da ću dva sata u onoj livadi pod brdom čekati start polumaratona zajedno sa cimerkom, ako je svrha svakog putovanja da s njom provedem što manje vremena a na trci što više
daklem neka nje u livadi a ja odoh na brdo, a i zašto bih trčao 1h35 ako mogu 3h30, to je puno više slobode
2)
kontam da će na maratonu biti manja konkurencija pa zašto bih se ložio na polumaraton i bio 5-6-ti ako možda u nekom scenariju vrućine (+24°C) većina maratonaca popuca pa uspem da se probijem do podijuma na 42km, to je puno veća fora od svega što uradiš na 21km
polumaraton (kratak spust srednje dug oštar uspon još par spustova i par sitnih gore-doliranja) sam prošao za 1h43 i već bio za nijansu ispred sebi predviđene satnice od 5'/km
međutim od starta su mi bile krute noge, drvene, kao da sam mrtav umoran a u nedelji pred trku sam skoro sve isto uradio kao i pred Beogradski od kojeg je prošlo više od mesec dana i logično bi bilo da mi na sledećem maratonu bude lakše, a ne teže
hmm?
odatle nadalje sam samo otaljavao kilometre i čekao okret, da vidim kako izgledaju ovi ispred mene i da im izmerim prednost
trećeplasiranog sam sreo na mestu gde meni piše 31km a preko puta na asfaltu njemu piše 32km i tada sam shvatio da je tačno na kilometar ispred
čak i ako počne da puca, ne bih ga dugo video, i to je ono što je presudilo
već sat vremena sam trčao skroz sâm kao na treningu a ne na trci, to nije baš ono što zamišljam kada kažem Trka
ovde te atmosfere trke nažalost nije bilo ni u nagoveštaju
dakle sad mi treba pet minuta da dođem do okreta i nazad na isto ovo mesto, i da nastavim beskonačno čekanje da mi se neko ukaže na vidiku
ispravno sam procenio da je to besmisleno, jer po rezultatu vidim da ga ne bih stigao
eventualno bih mu skinuo minut, jedan od tih pet, i to je sve
i čim sam stao, znao sam da sam ispravno uradio
neka klecavost u nogama, neki neurološki problem stvoren umorom ili nespavanjem ili već čime, poput onoga kada trčim noćne maratone pa se od starta saplićem na sopstvene noge
da stvar postane tragikomedija pobrinuli su se rezultati u polumaratonu
da ništa nisam menjao, da se nisam premišljao i hteo previše, dobio bih puno više jer je treći polumaratonac išao 1h42, dakle tamo je neočekivano bila puno manja konkurencija i slabija trka
sudeći po ostalim rezultatima iz prethodnih nekoliko vikenda, otprilike sam mogao da istrčim taj polumaraton (druga polovina Maratona, i puno lakši deo staze) negde oko 1h33, recimo, što je minut iza drugoplasiranog a milenijum ispred tog koji se na kraju okitio bronzom, ni kriv ni dužan sa tako jadnim rezultatom
koga oće, oće
a koga neće, i poželi veće pa izgubi iz vreće, njega neće
pošteno
a takozvani finišeri mi i dalje idu na onu stvar,
samo da napomenem, ako ste se ponadali da ću se predomisliti
Nema komentara:
Objavi komentar