subota, 4. svibnja 2019.

Stanina Reka

tako se zove selo koje sam dva puta pohodio ovih prazničnih dana
zato me ni na blogu nije bilo, dok odem biciklom i vratim se tih 24+24km, dok odem na ta istraživačka trčanja i uspešno ili manje uspešno završim ekspedicije, prođe doslovno pola dana
moram priznati da sam bio jako uzbuđen
čitav novi svet mi se otvorio, na samo sat vožnje od kuće
kako samo volim takve dane, to je ono zbog čega se napokon isplati ovoliko godina treniranja, jer ipak, ne može svako da priušti sebi par sati strmih trail-ova, ne mogu svake noge da pretrče 20-ak kilometara po terenima koji uključuju i blato i baruštine, kamenjare i nemoguće strmine

opremljen kartom bio sam očajan jer u podnožju (odakle krećem u planinu) uopšte nema signala pa kada sam na Stravi ukucao početak trčanja, nisam imao mogućnost "follow route" jer ništa nije moglo da mi se učita
onda sam morao da krenem napamet, bez karte koja je ostala negde duboko skrivena u tajnim odajama telefona odnosno interneta, fuj

tako sam čekao i čekao i trčao na slepo i tek negde na pola brda kada mi se javi kakav-takav signal, mogao sam da okončam trenutni fajl, da stisnem New Run i Prati Kartu i oba puta sam imao sreću da se obrem tamo gde sam i mislio da se nalazim
ti klanci prošarani slepim puteljcima koji vode u šumu, u njivu, u Nigde, neverovatno su strmi i često je nemoguće preći "do tamo" iako je susedno brdo udaljeno samo 500m pravolinijski
svo to uzbuđenje dok se pitaš da li će ovaj put zaista izaći tamo ili onamo, možda je i preterano, možda sam ja previše uzbuđen tim otkrivanjem jer naposletku, uvek možeš da se vratiš odakle si došao i ne postoji ni najmanja mogućnost da se zaista izgubiš, nisam bio u prašumi ni u pustinji bez kompasa

pre neki dan sam sreo čoveka koji povremeno trči pa smo malo išli zajedno, tu po gradu
rekao mi je da je iz sela susednog ovom gde sam proveo praznike
kada sam mu ispričao kuda sam sve prošao, nije mogao da sakrije oduševljenje
ispalo je da poznajem to podplaninsko selo kao meštanin, kao neko ko odande vuče drva i zna svaki potok, svaku prečicu
ima takvih budžaka ovde naokolo koliko hoćeš, problem je što izgubim previše vremena dok se dokopam tih sela, a nikako da nabavim neki skuterčić nego me svaki izlet košta dva-tri sata bicikle koja mi u danu sa toliko trčanja baš i nije neophodna

sada sam otvorio Google Earth pa na kompjuteru pregledam celu stazu, pamtim detalje, i tražim nešto što mi je promaklo i što mi je neki seljak rekao


Nema komentara:

Objavi komentar