Valjda je zato jutros počelo da me žicka levo koleno, kao da mi je utrnuo famozni i omraženi ACL no ne deluje nešto baš strašno, a nemam pojma ni zašto me je zabolelo. Valjda zato, kao što rekoh na početku. Jer sam bio prepametan. Mada, uglavnom me zaboli posle bicikle, pa makar i ovako malo kao što je do posla i nazad. Za vreme trčanja nikad.
A na bicikli sam menjao delove i mislio da sam sve završio međutim shvatio sam da prednji točak previše šeta a ne može da se centrira jer su žice zapekle u niplovima pa ću morati da ih potopim u we-de. A na zadnjem točku mi je pukla žica sa one strane do zupčanika, svi koji znaju kolika je to yebada sve skidati i vraćati shvataju koliko sam u raspoloženju "bolje je kupiti novu biciklu nego se s ovom hrpom hrđe hrvati. Ovo dobro zvuči, sve na H.
Jutros sam otišao na trčanje u najsmešnije moguće vreme a to je poslednji sat kiše. Ostatak dana je koliko vidim pristojno oblačan ali bez onih nepristojnih oblaka. Ovi mi pristoje jer sam nosio sivu duksericu. Otrčao sam definitivnu varijantu staze Valjevskog Polumaratona s tim da sam je već dva puta premerio sa po dva uređaja (gps sat plus smartfon) vozeći biciklu jer tako 1) manje krivudam nego na trčanju i 2) mogu da idem ulicama kuda će ići i trka. Ponegde sam i išao ulicama gde je to moglo, polu-pešačkom zonom po kockicama, kao i uz reku gde je ulica jedna za sve, pešake bicikliste i aute. Ostatak sam išao trotoarom pa sam malo previše presekao krivine. A ponegde sam morao i da malo zaobiđem. Ali zaista malo.
Čačkalo me je koliku dužinu će pokazati tzv. budžetni telefon jer pretpostavljam da prosečan učesnik polumaratona u Srbiji ne trči sa mašinom od sedamsto evra. Da je ošišao stazu, jeste, ali je nije iskasapio. Na mapi se tačno vidi putanja i sva mesta gde je krivinu presekao i skratio pravom linijom, ili gde je na okretu "uštedeo" po desetak metara u oba pravca jer nije ni zabeležio najdalju tačku. Zbog toga je u odnosu na prethodna dva merenja (oba po 10600m) pokazao 10500 što znači da bi mi polumaraton izašao na 21km a ne na 21.1, i da bih mogao posle trke da kažem da je "kraća staza".
ALI!
Ne možeš zbog toga što ljudi trče sa jeftinim telefonima, koji ošišaju stazu kao ovcu, namestiti da polumaraton bude 22km pa da njima izađe taman, jer šta će ti onda reći oni koji nose novije Garmine i Polare, pominjaće ti sve po spisku. Tako da mislim da smo "uboli" najpribližnije idealnom što je moguće. Imamo tri okreta, jedan je ispred same železničke stanice i ne zatvara se ulaz na parking, drugi je na vrhu uspona uz reku i na mestu gde počinje zaista prestrm spust kojim je nehumano poslati rekreativce kako uzbrdo tako i nizbrdo, a treći je na vrhu pešačke zone. Zbog približavanja prvog okreta je taj treći morao da bude odmaknut skroz do kraja pa ćemo tako fasovati neravne kockice u celoj celcijatoj dužini što i jeste zaštitni znak trke, kao i trčanje uz (nekada?) najčistiju reku na Balkanu. Srećom kad smo ispratili turke nismo iz sentimentalnosti zadržali kaldrmu nego smo postavili te kocke koje zadovoljavaju nekakav minimalni civilizacijski kriterijum, a po kaldrmi bi možda osvojili i koji ITRA poenčić.
Nema komentara:
Objavi komentar