šareno

kad sam se vratio izBosne sračunao sam da crveni par ima desetak kilometara više, iako su pre vikenda bile "mlađe"

ondak sam levu crvenu, koja je manje izlizana od leve zelene iako je pregazila više ceste, upario sa desnom zelenom (slika iznad) i tako sam desnu zelenu osvežio mlađim mužem

pa kad budem gazio ovom još uvek nedovoljno rehabilitovanom levom nogom, da mi bude lakši korak

kad budem ovaj par iznosao i prebacio za šetnje sa kučićima, onom drugom sigurno neću gledati u zube i premeravati dubinu šare kao na letnjim gumama nego ću ih obuti i neću ih skidati dva meseca dok i one ne vrisnu od kilometraže

to je barem plan, a kako će biti, videćemo

očigledno nekako drukčije

no juče je pljuštalo pa sam uzeo stare li-ningice koje sam planirao da bacim nakon Reciklažnog Maratona (42km po hladnom vetru i kiši) no sažalio sam se pa sam ih ostavio za još pokoji sličan vremenski hir

za razliku od svih ostalih, normalnijih ljudi, meni izgleda sve najgore ide ako se odvija po planu
plan je bio da odem biciklom do podnožja uspona, da izbegnem preskakanje baruština po gradu i taj prazan hod od 4km, plus isto toliko u povratku
sve dotle zvuči ok, manje ću kisnuti a 15 min. biciklom nazad nije dovoljno da se smrznem na kiši
ostatak tojest centralni deo plana je bio kreativan na malo bizaran način
hteo sam da se tih 260m visinske razlike (u 4.2km) popnem lagano i tako zagrejem, a lagano je ujedno i jedini način da se ne pregreješ na 6% nagibu
a zatim, da odozgo strčim nazad kroz promene 100/100m ili već neke druge slične

i sve je išlo po planu do pola, kada sam shvatio da mi za jurnjavu nizbrdo noge nisu ni četvrt zagrejane na način na koji su trebale da budu
sav ukrućen, stisnutih pokreta, delovalo mi je toliko strmo kao da trčim niz stepenice nekog solitera
pretrčao sam 10 dvokoraka pa usporio da brzo razmislim šta ću, 10 laganih dvokoraka je prošlo dok trepneš a u glavi su mi se točkići okretali stoput brže od nogu, smisli nešto smisli nešto

da li da idem nekoliko puta po 10/10 dvokoraka (to je na jakom spustu puno više u metrima nego na ravnom jer su koraci sačuvaj bože dugački) pa da drugi kilometar trčim 15/15 ili 20/20 a treći...
i tako u sekundama koje život znače a prolaze brzo kao stotinke, otrčao sam 11 dvokoraka nizbrdo
HAH!
pa 11 laganih, pa 12 brzih, 12 laganih...
i svidela mi se igra
do podnožja spusta sam doterao do 37/37 s tim da sam se negde možda zabrojao
(?)

pokušaj da izračunam prosečnu dužinu koraka time gubi na značaju jer ako sam od 4 kilometra ukrao 35+35=70 dvokoraka, to je 140 koraka dakle više od 200 metara
svejedno ću izračunati
10+11+12+...37=(excel kaže...) 658
puta dva je 1316 koraka
kad oduzmem gornji ravan deo dok još nisam krenuo sa ubrzanjima, i donju ulicu kojom sam samo rastrčao zadnjih 450m, ostane mi oko 3.3km što daje prosečnu dužinu koraka od monstruoznih dva i po metra (prosek brzih i sporih delova) iz čega je očigledno da sam se zajebao u brojanju i to više puta a ne samo jednom

život teče dalje