utorak, 7. svibnja 2019.

osamputahiljadu

Opet sam otrčao onaj isti trening od pre 14 dana s tim što uslovi nisu bili isti pa je teško to iz-statisti-cirati (?)
Naime tada sam dan ranije trčao 11km po teškom profilu + 6km po ravnom, pa sam očito morao biti bar malo umoran, a danas sam trčao nakon dana odmora (aktivnog doduše).
Ali, tada je bilo puno lepše vreme za trčanje, u kratkoj opremi, za razliku od ovog zimskog Maja danas koji mi se uopšte ne sviđa.
Onda je bio zaista prejak vetar a danas onako, umeren.
S tim da je onda duvao povoljan vetar tj. odgurao me je uzbrdo a smetao mi nizbrdo.
Danas je bio jači kada sam išao hajde da kažem uzvodno jer ta staza blago penje, a "zduvao" me je nizbrdo pa sam imao puno brži povratak.
Ukupna razlika u prosečnoj brzini mi je bila 4'10''/km naspram 4'03''/km koliko je Suunto pokazao na kraju, a kada sam fajl prebacio na Stravu prvo mi je pokazalo 7.98km i prosek 4'02''/km pa sam stisnuo ono "correct distance" jer znam da sam (za svaki slučaj) prošao tačku 4.00 u odlasku i takođe protrčao 20-ak metara dalje iza "cilja" te mi je na kraju i Strava pokazala 8040m i častila me prosekom od 4'01''/km.
Što je sve više-manje kozmetika, znaću ja odlično kada mi štoperica bude pokazala ispod 40 minuta, neće mi trebati nikakve aplikacije.
Opet sam zastajao da se pomalo razgibam istegnem i predahnem na onim mestima gde mi je zgodno, raskrsnica sporednog puta, skretanje za neki mostić i slično, pa su mi zbog toga "hiljadarke" bile otprilike 1100 + 800 + 900 + 1200, a u povratku obrnutim redosledom.
Mislim da ni to nije loše, ustvari svejedno je.
Kada na stadionu radiš 8x1000 tačno možeš da osetiš kako ti se menja raspoloženje u nogama pri istoj brzini na istoj dužini, kako deonice promiču, a ovde radiš neke fartlekić-deonice jer opet, ne trčiš istim ritmom 1200 uzvodno i 800 nizvodno, ima tu malo korekcije gore-dole od ritma hiljadarke.
Zanimljivo, u svakom slučaju.
A obzirom na zatezanje u listovima, nečemu će i koristiti kada se odmorim. Funny thing kako se osećam u danima kada se podsetim toga kako izgleda "prâvo treniranje" u odnosu na tapa-tapa jednolično neobavezno kaskanje iz dana u dan.
Problem je što mi se za nekoliko godina kaskanja toliko srozala forma da će joj sada svaki povratak biti duplo teži nego što bi joj inače bio nakon dvomesečne prisilne pauze zimus.

Nema komentara:

Objavi komentar